Прочитај ми чланакОткако је ослабљен визни режим за Украјинце у Европској унији, који је формално укинут, али уз ригидне услове које је поставила Холандија и неке друге земље, дио људи ове девастиране земље срећу тражи у Европи.
Но, како свака земља чланица Европске уније има право депортирати Украјинце након одређеног рока, домишљати су се сјетили погодности које нуде закони о азилу. Наиме, однедавно Украјинци све више траже политички азил у иностранству, а како би добили азил у Европи су се досјетили трика и пријављују се као хомосексуалци или комунисти.
С обзиром на тренутну ситуацију у Украјини, као такви, припадници ЛГБТ заједнице или комунисти, жале се на узнемиравања од стране полицијских службеника и присилно регрутовање за одлазак у ратно подручје Донбаса.
Осим тога, при испуњавању упита за добивање статуса азиланта, жале се на распрострањену корупцију и неугодности кроз које пролазе због својих “политичких увјерења”.
Према истраживању, већина Украјинаца жели у САД, а Русија је тек на седмом мјесту. Тамо је 2016. године 271 особа добила азил, претежито полицијских службеника. На примјер, азил је добило 15-ро бивших запослених специјалне јединице Беркут за које се сумња да су пуцали у активисте ЕвроМајдана.
Сама Украјина не води статистику о томе гдје њени становници бјеже, али сви међународни форуми о имиграцији су пуни питања Украјинаца који покушавају добити статус политичких избјеглица. На примјер, амерички форум govorimpro.us има цијела поглавља о усељавању у САД, Канаду и Европу, а најчешће питања постављају Украјинци, који описују њихове животне приче и говоре како желе напустити земљу.
На другом међународном форуму, azylinfo.net, расправља се о могућностима добивања азила у Шведској, Аустрији, Немачкој, Холандији, Исланду, Француској и Швајцарској. Тамо су све приче Украјинаца повезане с Донбасом.
“Град је бомбардован, дјеца пате, све је уништено”, кажу Украјинци и траже савјете како добити статус азиланта. Али одговори искусних миграната их у правилу разочаравају, који кажу да је готово немогуће добити такав статус, јер за ЕУ рат у Донбасу није аргумент.
Новинари украјинских Вијести су разговарали с политичким избјеглицом који је добио статус у једној од скандинавских земаља.
“Што се тиче “политичког прогона”, то вам изгледа овако. Особа уплати туристички пут или за пут на конференцију у некој другој земљи. Главна ствар је доћи тамо. Тамо можете унајмити смјештај, скупити новац и отићи до најближе полицијске станице и рећи да сам у својој родној земљи прогоњен. То се може учинити и одмах на граници, али постоји велика вјероватноћа да ће бити послани у избјеглички камп. А услови тамо су страхота и ужас. Пуно је људи из арапских земаља, лоша храна, стални сукоби и растављања”, рекао је извор којег су новинари представили као Сергеј.
Према његовим ријечима, многе земље желе што више информација о избјеглицама које примају и на темељу тога одређују хоће ли им додијелити статус “штићене особе” или не.
“На примјер, неке преферирају оне који су напустили земљу из вјерских разлога, друге радије примају сексуалне мањине, а треће подржавају оне који су побјегли из своје земље због политичких или еколошких разлога. На примјер, забрана Комунистичке партије у Украјини је била врло значајна међу избјеглицама који су хтјели остати у Шпанији и Италији. Комунисте тамо воле. Можете чак бацити своје праве документе натраг, ако се били чланови Комунистичке партије добићете статус политичког азиланта чврст попут армираног бетона”, рекао је Сергеј.
Такођер је рекао да је једна од врло популарних прича с којима Украјинци иду у европске земље “угњетавање ЛГБТ мањина”.
“Заправо, ти људи немају никакве везе с тим и европски су службеници то схватили. Многи су добили азил као припадници сексуалне мањине, а потом су довели породице и дјецу. Тако су их почели провјеравати”, каже извор.
“Примјерице, у пет сати ујутро знају доћи до стана особе и провјерити има ли ко с њим, фотографије по кући, чак и слике с на друштвеним мрежама. Но, недавно је таква провјера у Европи проглашена као правно нелегитимна па је укинута”, додао је саговорник украјинских новинара.
“Што се тиче Донбаса или Крима, имамо и такве могућности да нам за новац људи помогну да дођемо до докумената који наводно доказују да је особа до почетка 2014. живјела у Донбасу или на Криму. Да бисте то учинили, фотографишете и исјечке из новина, када је бомбардирана Волноваха. Ја сам тамо живио и пружио помоћ и телефоне двојици “комшија”. Трошак је 2500 еура. Пријатељ Лавова је отишао. Доиста је могуће добити привремени статус са сличним документима у неким европским земљама. То вам изгледа овако. Окупи се комисија адвоката, службеника и активиста за људска права. Тамо прегледавају моје документе, провјеравају своје изворе и ако информације буду потврђене, дају нам новац за храну и смјештај. Но, за годину дана све то треба потврдити”, каже Сергеј.
Ово сигурно није једина оваква прича и има их на десетине тисућа. Можда најбоље пролазе “комунисти”, посебно ако знају нешто идеологије марксизма, што за Украјинце не би требао бити проблем. Можда за младе, али ако заиста имају некакву исправу да су били чланови КП Украјине или неке сестринске организације, проблем је ријешен.
Као што смо чули, доказати да сте из Донбаса или Крима с лажним документима, може представљати проблем. Међутим, како доказати је ли неко припадник ЛГБТ заједнице или не? То је након укидања “јутарњих рација” полиције, која је разгледавањем стана лако могла утврдити ради ли се заиста о људима које у Украјини прогоне због њихове сексуалне оријентације, сада немогуће.
