БОМБА НА ЗАПАДУ — Русија проналази рецепт да победи санкције

0

Могућност да Русија уведе сопствену дигиталну валуту на Западу је као бомба одјекнула, јер поједини стручњаци оцењују да би Москва сопственом крипторубљом могла да „заобиђе“ економске санкције са Запада.

Иако у Русији већ неко време траје дискусија о могућности стварања крипторубље, Министарство финансија РФ засад не види такву могућност. Међутим, Банка Русије могла би да размотри са колегама из Евроазијске уније и БРИКС-а могућност стварања наднационалне криптовалуте.


Едвард Гуринович, оснивач блокчејн платформе „Мајтајм“, за Спутњик каже да је стварање „наднационалне“ криптовалуте реална могућност, али да је питање да ли ће неке друге земље, које нису чланице БРИКС-а или Евроазијске уније, користити ту валуту.

„Ако је реч о коришћењу наднационалне валуте у међусобним трансакцијама, то није лоша идеја, иако је јасно да она неће бити популарна као долар. То би била у неком смислу вештачка творевина која, узгред, и не мора да буде криптовалута него ’обична‘ валута. Она би у некој мери ослабила долар, али не верујем да би донела неку посебну корист националним економијама земаља чланица БРИКС-а или Евроазијске економске уније“, напомиње Гуринович.

Професор Зоран Грубишић са Београдске банкарске академије каже да би разговори о стварању неке „наднационалне“ криптовалуте на тако високом нивоу свакако били нешто сасвим друго у односу на уобичајене криптовалуте које се појављују.

„Иза уобичајених криптовалута попут биткоина, а којих има негде око 5.000, не стоје ни разговори нити емисионе институције — централне банке, као ни регулаторна тела. Ту постоји поверење само у процес креирања криптовалута. Зато би овакви разговори представљали нешто друго. Међутим, не знам да ли је то реална опција, јер би онда била у питању комплетна реформа монетарног система, односно централне банке би морале да се договоре око неке криповалуте. Нисам сигуран колико је то могуће ако знамо да је улога централних банака управо да бране своју валуту, да воде рачуна о монетарној политици и врше контролу укупне количине новца у оптицају у вези са њиховом валутом“, сматра Грубишић. 

Едвард Гуринович каже да треба имати на уму да је криптовалута пре свега валута која нема један једини центар емисије, али са тачке гледишта државе, то је губитак контроле над кључном функцијом — емисијом новца.

„Стога сам прилично скептичан када је реч о перспективама крипторубље. Да би овај пројекат ’заживео‘, потребно је зелено светло од огромног броја државних институција и, наравно, политичка воља руског државног врха. Такође, уз помоћ криптовалута и технологије блокчејн могуће је заобићи санкције, јер међународни регулатори тренутно не регулишу тржиште криптовалута, и то омогућује да се заобиђе систем СВИФТ, као и амерички национални банкарски систем“, објашњава Гуринович.

Зоран Грубишић каже да, када је реч о криптовалутама, не постоји њихова пуна екстерна и интерна конвертибилност, односно не постоји гаранција емисионих институција, централних банака, које би стајале иза тог процеса.

„Зато мислим да криптовалута може донекле, али не у потпуности да послужи као супститут за конвенционалне валуте, а како би се избегле санкције. Већ дуже време се прича да ће и криптовалуте полако ући у финансијски систем, јер ће бити потребна његова реформа. Како ће се то реализовати остаје да се види, али засад је тржиште криптовалута потпуно нерегулисано поље — немате никаква регулаторна тела, нити емисионе институције које стоје иза. Постоји само поверење у процес креирања криптовалута“, закључује Грубишић.