Прочитај ми чланакЈавност у Србији још увек бруји о великом финалу прве сезоне серије "Сенке над Балканом" емитоване пре неки дан.
О томе ко је испао позитивац, ко негативац и како је све окончано још дуго ће се причати, а велику пажњу свакако је изазвало и приказивање „белих Руса“ и улога коју су козаци имали у свему.
О серији, утисцима о њој, али и томе како данас у Србији живе и шта раде козаци, разговарали смо са Драганом Станојевићем, врховним атаманом Савез Козака Ратника Русије и Иностранства за Балкан.
Серија „Сенке над Балканом“ чија се прва сезона завршила недавно поново је вратила у жижу интересовања епизоду из српске историје у вези са руским „белим емигрантима“, којима је краљ Александар пружио уточиште после Октобарске револуције.
Већ након емитовања прве епизоде много се прашине подигло због чињенице да је, сматрају критичари, руска емиграција која је у Србији нашла уточиште бежец́и од комуниста, неправедно приказана у веома негативном светлу.
Ово се у првом реду односи на приказ козака који у серији тргују опијумом и држе клуб који је легло коцке и проституције.
Оно што је спорно код овог серијала је то што су у њему помешане реалне историјске личности, а историјски догађаји надграђени и претворени у криминални серијал у ком козаци имају криминалну улогу.
„Козаци су представљени у сасвим другом контексту од њиховог историјског, чиме је послата порука, која је изазвала револт многих, па и моје супруге, чији је отац био козак по рођењу. Козаци из реалног историјског периода, као заштитници православља и отаџбине, представљени су као трговци опијумом и криминалци, а то има посебан значај у овом геополитичком моменту“, почиње причу Драган Станојевић, врховни атаман Савез Козака Ратника Русије и Иностранства за Балкан.
Након Октобарске револуције, краљевина СХС постала је нови дом за нешто мање од 50.000 руских избеглица и то, у првом реду, интелектуалаца – професора, доктора, писаца, свештеника, уметника… Сачуван је податак да је само на чело универзитетских катедри у Краљевини дошло чак 28 руских професора!
„Народ мора да зна да су „Бели Руси“ у нашу земљу довели интелигенцију која је оставила неизмеран траг у нашем друштву у свим његовим сегментима – архитектури, медицини, науци, образовању… најлепше зграде Београда дело су тих Руса“, истиче Станојевић и додаје да судбина тих људи, прогањаних и убијаних, нигде, па ни у Србији није била лака.
Због тога није искључено да су неки од њих и посегнули за криминалом ако решењем, али реч је о малом броју појединаца.
„Што се тиче козака, познато је да су они увек први на линији фронта одбране отаџбине, а у миру су земљорадници и чувари традиције. Да, истина је да су козаци слободољубиви народ и са тог аспекта су вансистемски, јер имају своју традицију, унутрашња правила понашања и устав. Истина је и то да су козаци увек били озбиљно организовани, да је организовани криминал или мафија, увек избегавала конфликте са њима, јер су били свесни последица. У том смислу се могу прихватити поједини сегменти из серије, али једино приказа козака као бораца против криминала и разних секти, а не као организатора криминала“, сматра Станојевић додајући да је козаштво и данас познато као носилац вере и традиције, а козаци као борци против разних видова секти.
Наш саговорник истиче да је серија, ако се посматра само са аспекта уметничког изражаја, „интересантна и добра“.
„У овој серији ми у ствари видимо све оно што је и данас актуелно – власт сраслу са криминалом, у полицији појединце који службу користе за прикривање криминала, часне људе који се боре, али их систем гута… Можете видети и како функционише политички и војни врх, када у једном моменту због личних интереса, доносе одлуку, да мењају политику према Русијии и онда креће обрачун са њима“, истиче Станојевић.
Ипак, једно је сигурно – „Сенке над Балканом“ изазвале су довољно пажње да у Србији поново оживи интересовање за козаке и њихову улогу у свету – тадашњем, али и садашњем. Драган Станојевић, врховни је атаман Савеза Козака Ратника Русије и Иностранства за Балкан.
„Што се тиче наше организције, она је регистрована у Русији и обједињује козаке како у земљи матици, тако и ван ње. Има међународни правни статус и представништва на свим континентима и у преко 30 држава. На челу је врховни атаман – генерал Виктор Водолацки, који је посланик Државне Думе, опунимоћени представник председника Владимира Путина, потпредседник комитета безбедности, потпредседник комитета за Евроазијске интеграције, патриотско васпитање, међународну сарадњу… Дакле, човек који има високе државне функције и ауторитет, а био је дугогодишњи Врховни Атаман Донских Козака“, објашњава наш саговорник.
Драган Станојевић истиче да је са генералом Водолацким сарађивао у последњих 20 година и лобирао за српске интересе по разним питањима. То је био, каже, један од основних разлога да постане његов опуномоћени представник за Балкан и буде задужен за координацију свих козачких удружења на овом простору.
„Мој задатак и поред тога што сам врховни атаман СКВРиЗ за Балкан, није да командујем, већ да помогнем у удруживању, да координирам и обезбедим подршку и могућу помоћ, да будем фактички њихов помоћник и зато су наша врата широм отворена за сваког ко жели да буде део тог великог братства“, каже Станојевић.
У последње време, широм света, па и у Србији, појавило се много удружења која за себе тврде да су козачка, а било је и случајева манипулација и злоупотреба. Драган Станојевић каже да је упознат са овим и да је организација већ реаговала.
„У Србији су се такође појавила нека удружења или атамани, који не одговарају потребном стандрарду нити имају везе са традиционалним козаштвом, већ то користе ради личних интереса или промоције. Донета је одлука да сва козачка удружења, где год се налазила, буду акредитована у Савезу и да се на тај начин огради од оних других, која то не буду урадила“, објашњава наш саговорник додајући да на тај начин желе да избегну могућност злоупотребе и манипулације.
Станојевић је сигуран – козаци и данас и те како могу да буду корисни друштву и држави, а нарочито цркви.
„Козаштво у Србији треба да буде корисно, као што и јесте његова намена, а не само парадно. Козаци нас Србе сматрају најближим народом и имају огромно поштовање према нама, воле нас и цене, и увек су спремни да нам помогну, ценом и својих живота. Али пошто се сви боримо за мир и бољи живот, садашња функција Савеза Козака се своди на култрурну и економску сарадњу“, закључује Драган Станојевић.
