Прочитај ми чланак

НЕМАЧКЕ НОВИНЕ: Срби и Хрвати се свађају и око споменика

0

Споменик Милану Тепићу који су подигли Срби и споменик Мири Барешићу који су подгили Хрвати, били су тема у немачким медијима, пише Дојче веле.

Франкфуртер Aлгемајне цајтунг је у чланку питао “Коме одавати почаст, ратним херојима или њиховим жртвама?“.

„Један споменик који је крајем септембра подигнут у Београду, изазвао жестоке иритације између Срба и Хрвата. Ради се о бронзаној скулптури која у природној величини приказује, по српском виђењу, сасвим посебног хероја рата у Југославији: реч је о Милану Тепићу, мајору Југословенске народне армије, којом су доминирали Срби, који се крајем септембра 1991. дигао у ваздух заједно са складиштем муниције у једној касарни у близини севернохрватског града Бјеловара. Приликом изазивања те експлозије он је са собом у смрт повео и више својих српских колега и неколико хрватских војника. Па ипак је Тепић убрзо након тога проглашен националним херојем. У Србији су током више година у више места по њему назване улице, а понегде и постављене спомен-плоче са његовим ликом, као на пример у његовом родном месту Козарској Дубици, где се од 2012. на дан његове смрти, 29. септембра, одржава комеморација. То место се налази на северу Републике Српске која је по њему назвала и једно војно одликовање.“

Ове новине даље наводе да се Тепић уклапа у „дугу традицију српске ратне културе у којој војни губитници често због своје спремности на жртву буду проглашавани, барем моралним, победницима и којима се указује част мученика.“

Помиње се да Тепић није само „трагични јунак“, него да је са собом у смрт повео и више других људи, да српска страна говори да је притом погинуло „ништа мање од 200 Хрвата“, док Хрватска говори о 11 мртвих.

Франкфуртер Aлгемајне цајтунг помиње и оштру реакцију Хрватске која је чин српског мајора назвала „сулудим“ те да је откривање споменика уз присуство министра обране Aлександра Вулина „доказ да Србија није у стању да се суочи са својом агресивном улогом“ у крвавом распаду Југославије.

Даље се наводи и да је министар спољних послова Србије, Ивица Дачић хрватској влади пребацио „неизлечиву болест анти-српске хистерије“ те да је Београд уз то Хрватима пребацио „слављење хрватских терориста из емигрантских кругова, који су у другој половини 20. века изводили убилачке нападе на представнике југослвенских власти у иностранству“.

„Као пример Срби наводе случај Мире Барешића (1950-1991). У спомен на њега је 31. јула 2016., на годишњицу његове смрти, у далматинском селу Драгама подигнут бронзани споменик, који га приказује како војнички поздравља“.

Франкфуртер Aлгемајне цајтунг подсећа да је Барешић 1971. у Шведској убио југославенског амбасадора Владимира Роловића те да се 1991. вратио у домовину и погинуо „под неразјашњеним околностима“. Наводи се да је приликом откривања споменика Барешић називан „борцем за слободу, националним јунаком и ‘хрватским витезом'“, али да су хрватски интелектуалци и бивши социјалдемократски премијер Зоран Милановић (2011. до 2016.) критиковали „култ око тога терористе“.

БОНУС ВИДЕО

У емисији „Дебате”, у продукцији медијске куће „Центар”, историчари др Милан Ст. Протић  и др Драган Петровић, говоре о српским земљама и хрватским земљама у оквиру Краљевине СХС, односно Југославије (00:00:30) и (00:03:00), о томе које су јужнословенске земље биле у Aустрији, односно у Угарској у оквиру Хабзбургшке монархије пре Први светског рата (00:01:30), о Хрватској Бановини, односно како су 1939 године Хрвати у оквиру Краљевине Југославије добили неке српске земље (00:07:30), о српском националном питању у Краљевини Југославији и какву је власт имала новостворена Бановина Хрватска (00:10:00). Послушајте:

Ако вам се свиђају емисије, лајкујте и Фејсбук страницу – ФЕЈСБУК – ЦЕНТАР
и претплатите се на Јутјуб канал: ЦЕНТАР – ЈУТЈУБ или нас можете контактирати на 064 24 24 123.