Прочитај ми чланак
Билатерални односи између Русије и Пакистана били су тешки, али последњи међусобни војни договор означава прекретницу односа између ових држава.
Споразум војне сарадње Русије и Пакистана потписао је руски министар одбране Сергеј Шојгу после недавне посете Исламабаду, и тај докуменат означава важан помак у руско-пакистанским односима.
СЕВЕРНА АЛИЈАНСА
Северна Алијанса, или Уједињени Фронт је име за авганистанску алијансу војски различитих ратних вођа који су се од 1996. до 2001. борили против талибанског режима који је током тих година контролисао преко деведесет одсто територије Авганистана.
Осим главног војног лидера Ахмада Шаха Масуда истичу се и други лидери као Бурханудин Рабани и Абдил Рашид Достум – бивши муџахедини који су ратовали против СССР-а.
Пакистан је овим споразумом покренуо нову еру сарадње која би могла да изазове неугодну позорност у Њу Делхију и Вашингтону. Овакав споразум је први такве врсте између двије земље и описан је у Пакистану као прекретница у односима Русије и Пакистана.
Бивши индијски дипломата је нагласио за The Diplomat дa пре пар година овакав вид сарадње између Москве и Исламабада је био у то време незамислив.
Блиски односи између ове две земље су били немогући, нарочито током Хладног рата.
Пакистан је био део САД војног савеза и било је дозвољено Вашингтону да користи пакистанску територију за шпијунирање Совјетског савеза. Заузврат, Исламбад је примао знатне количине војне опреме из САД.
Односи између Пакистана и Совјетског савеза постају још гори током 1980-их кад се Пакистан придружује САД око обезбеђивања средстава, оружја, и обуке за муџахедине који су се борили против Совјетског савеза у Авганистану.
Односи Пакистана и Русије су се донекле поправили после Хладног рата, али разлика око талибана их је држала на супротним странама.
Док је Исламабад подржавао талибане у Авганистану, Русија се удружила са Ираном и Индијом крајем 1990-их да подрже Северну алијансу. После подржавања талибана, знало се шта следи. Русија уводи ембарго на продају оружја Пакистану.
Међутим, овим војним споразумом се десила прекретница у руско-пакистанским односима. Руска новинска агенција ТАСС је рекла да ће се овај споразум односити на повећању борбене ефикасности оружаних снага Пакистана.
ХЛАДНИ РАТ
Хладним ратом назива се период развоја међународних односа после Другог светског рата, који је означио крајњу заоштреност у односима између великих сила.
У његовој основи стајали су супротстављени интереси између Сједињених Америчких Држава и Совјетског Савеза, као и успостављање социјалистичког поретка у источној Европи.
Стално је постојала опасност од избијања новог рата светских размера.
Поред продаје оружја, постојаће и већа поморска сарадња, која укључује посете руских ратних бродова.
Биће повећане и посете војних званичника, учешће у војним вежбама у својству посматрача и у заједничка активност у борби против тероризма.
Руско-пакистански пакт је изазвао нелагоду у Индији. Москва има посебан однос са Њу Делхију од краја 1950 године.
Не само да су Совјети подржавали изградњу индијске економије него је и војска подржала Индију у Савету безбедности скоро сваки пут кад је то требало урадити.
Разлог због чега се Русија занима за Пакистан је управо ситуација око талибана у Авганистану, која има директне последице на руску безбедност. У последњих неколико година Русија, Кина и Пакистан су се састали неколико пута због проблема талибана у Авганистану.
„Наша мишљења се слажу и мислимо да постоји огроман проблем у Авганистану и да се што прије он треба решити”, рекао је Шојгу.
Руска сарадња са Пакистаном, који има утицаје на догађаје у Авганистану, важна је из неколико разлога. Њихова сарадња сигнализира озбиљан приступ у борби против тероризма.
За разлику од Индије, која склања у страну Пакистан не желећи с њима било какву сарадњу, што се тиче борбе против тероризма, Русија има другу причу и сматра да је Исламабад, односно Пакистан, добра земља за сарадњу.
Ово показује да се Пакистан покушава да отргне од САД и да окрене Русији. Посета главног пакистанског генерала Ашфака Первеза Кајанија Москви је завршена, а да практично није ни била примећена. Његов долазак је био привремени расплет велике геополитичке интриге.
Индија ће у договору са Русијом производити на својој територији хеликоптере „ми 17“ и „ка 22 6т“, рекао је новинарима у четвртак први потпредседник владе Русије Дмитриј Рогозин.
Договор о производњи хеликоптера је постигнут на преговорима председника Русије Владимира Путина и
индијског премијера Нарендре Модија у четвртак.
Годишње ће бити произведено око 400 хеликоптера „камова“, рекао је Рогозин.
(Глас Русије)
Наиме, прва посета председника Русије Пакистану, која је требало да означи почетак нове етапе у односима између Москве и једине муслиманске нуклеарне силе, отказана је у последњем тренутку.
Почетком октобра је требало да Владимир Путин допутује у пакистанску престоницу Исламабад, на самит такозване „Четворке из Душанбеа“, тј. на регионални форум лидера Русије, Таџикистана, Авганистана и Пакистана.
И поред тога што формат овог сусрета није посебно изразит, ипак би то био историјски догађај, јер до сада ниједан руски лидер није посетио Пакистан, иако је то нуклеарна сила, друга муслиманска земља по броју становника и кључни играч у Јужној и Средњој Азији.
Посета је у последњем тренутку отказана. Званично она није ни била у плану, полузванично је речено да није било могуће ускладити термине, а према незваничним информацијама није постигнута сагласност у вези са предвиђеним гасоводом Иран–Пакистан–Индија.
Разумљиво је да никакви помаци у руско-пакистанским односима нису могући без обазирања на Индију, која је главна земља у Јужној Азији и дугогодишњи стратешки партнер Русије.
Па ипак, потреба за развојем билатералних односа постоји, и то потврђује посета генерала Кајанија Москви.
Његово звање не треба никога да збуњује, јер је Пакистан земља која је већи део своје историје била под војном управом, да и не говоримо о степену неформалног утицаја пакистанских генерала на политику Исламабада.
Превео и прилагодио на српски – Србин.инфо
