Бајатовић је са в.д. директором Републичке агенције за просторно планирање Драганом Дунчићем потписао уговор о изради измена и допуна просторног плана подручја посебне намене – трансанционалног гасовода „Јужни ток“ кроз Србију.

С овим документом, како је истакао Бајатовић, дефинитивно имамо све потребне уговоре, који воде ка почетку изградње „Јужног тока“ крајем 2013.

Он је нагласио да је траса у потпуности дефинисана, како за „Јужни ток“, тако и за интерконекције према Хрватској и Републици Српској.

Бајатовић је рекао да су сви проблеми решени, тако да се може кренути у истовремено издавање више од 70 локацијских дозвола за различите намене.

Србијагас је предао идејни пројекат који је добро оцењен, а до 30. јуна биће предат и генерални пројекат, па ће врло брзо бити расписани тендери за набавку цеви и компресора, навео је Бајатовић.

„На јесен можемо разговарати о томе да ‘Јужни ток’ добије грађевинску дозволу, што се тиче Србије“, казао је Бајатовић. Он је новинарима показао и трасу „Јужног тока“ кроз Србију, који ће у земљу улазити код Зајечара, а излазити код Сомбора, односно код Бачког брега.

Код Госпођинаца ће бити рачвање према Хрватској, а код Београда према Републици Српској, објаснио је Бајатовић и прецизирао да ће капацитет и једног и другог одвојка, бити око две милијарде кубних метара на годишњем нивоу.

Када је реч о добити од „Јужног тока“, Бајатовић је истакао да у овом моменту не постоје уговори који се односе на ту тему.

На питање новинара да ли ће доћи до трансфера добити од „Јужног тока“ у оф шор зону, Бајатовић је рекао да тако нешто може да се деси, али само уз сагласност оснивача.

Седиште фирме „Јужни ток“ је у Цугу у Швајцарској, али све што та фирма по уговору може да уради, без сагласности српске стране, јесте да на годишњем нивоу потроши 250.000 ерва и ништа више, подвукао је Бајатовић.

На питање кад се може очекивати новац од „Јужног тока“, Бајатовић је рекао да ће то бити кад држава почне да наплаћује таксе, односно од 1. јануара 2016. када је планирано да гасовод почне да ради. Он је истакао да ће сва средства која буде зарађивао „Јужни ток“ у првој фази у попуности бити коришћена за враћање кредита, а у другој фази ће деоничари Србијагас и Гаспром одлучивати о расподели добити.

Бајатовић је рекао да у овом моменту не може ни да потврди ни да демантује да ли ће председник Русије Владимир Путин доћи на церемонију почетка радова на изградњи тог гасовода у Србији.

„Уколико Влада Србије и председник Србије позову Путина и он процени да треба да дође на отварање једног тако великог пројекта, претпостављам да ће се то десити“, рекао је Бајатовић.

В.д. директора Републичке агенције за просторно планирање Драган Дунчић је подсетио да је Влада Србије крајем 2012. усвојила просторни план за „Јужни ток“, а да су се почетком 2013. створили пројектантски и други услови да се план допуни и то, како је објаснио, краковима „Јужног тока“ ка Хрватској и Републици Српској, односно БИХ.

Овај план ће омогућити Србијагасу да на 75 локација, на траси дугој 600 километара, реши имовинско правне односе и приступне путеве, заједно са електроенергетским кабловима, рекао је Дунчић, након потписивања уговора у пословном центру НИС- Гапромњефта у Новом Саду.