Вероватноћа да еврозона крај идуће године не дочека у садашњем саставу је врло висока – око 90 одсто, прогнозирају стручњаци Фонда Рубини.

Стручњаци Фонда сматрају да ће њене две чланице – Грчка и Португалија, напустити тај савез „у било ком случају“.

Могућност да Грчка и Португалија остану у еврозони Фонд Рубини оцењује са свега 10 одсто.

Толика је, наиме, вероватноћа да ће монетарна унија успети да успоставе буџетски савез, а да се проблеми чалница са огромним дуговима реше на рачун „уливања“ средстава из богатих земаља централне и западне Европе.

Економисти Фонда тврде, у својој анализи, да је највероватнији сценарио, који ће уследити ускоро у еврозони, „постепен и жалостан распад монетарне уније“, изласком проблематичних земаља из њеног састава, праћен банкротима и економским застојем.

Према оцени експерта Фонда за сада је, захваљујући програму Европске централне банке (ЕЦБ) о откупу обевезница проблематичних чланица еврозоне, вероватноћа некотролисаног распада монетарне уније смањена и процењује се на само десет одсто.

Уколико се у наредним месецима догађаји буду развијали у правцу који предвиђају амерички експерти, главни напори у еврозони и целој ЕУ биће усмерени на стабилизацију сада врло проблематичне финансијске ситуације у Италији и Шпанији – две чланице еврозоне које су, такође, оптерећене великим дуговима.

Италија и Шпанија до краја 2015. године треба да врате дугове, на основу раније емитованих дужничких хартија, у вредности од 310 милијарди евра и 215 милијарди евра, а биће им потребна и екстерна помоћ у вредности већој од 200 милијарди евра за покривање буџетских дефицита.

Избегавање „домино ефекта“ у еврозони, ако Грчка и Португалија изадју из те монетарне групе, је могуће само ако се на време “ заштите“ Шпанија и Италија, тврди Фонд Рубини.

ЕЦБ је, крајем прошле и ове године „улила“ у банке еврозоне око билион (хиљаду) милијарди евра и тако се приклонила опцији коју већ неколико година примењује, у настојању да стабилизује економску ситуацију, Централна банка САД – Фед која је у водећу светску привреду „упумпала“ билионе долара од почетка глобалне финансијске кризе.

 

Аналитичари Фонда такође предвиђају да ће у Грчкој, због даљег заоштравања економске кризе и пропасти напора ЕУ, Европске централне банке (ЕЦБ) и ММФ да спасу Атину од банкрота, доћи до новог политичког заоштравања.

На власт би, након нових избора у Грчкој, могла лако да дође групација СИРИЗА која оштро критикује садашњу економску политику владе и залаже се за мораторијум на отплату државног дуга.

Таква промена би значила отказ од заједничке валуте – евра и повратак на националну новчану јединицу – драхму са њеном тренутном и драматичном девалвацијом како би се повећала конкурентска способност грчке економије на светском тржишту.

Девалвација драхме би, према оцени америчких финансијских експерата, помогла грчком туризму и пољопривреди од којих земља добија највећи део девизног прилива.

Грчка прерађивачка индустрија и фармацеутика су, међутим, ниско конкурентне и не може им помоћи чак ни знатна девалвација домаће валуте, ако поново буде уведена у промет, закључују стручњаци Фонда Рубини, уз напомену да би излазак Атине из еврозоне направио „грдне“ проблеме осталим чланицама ‘евроленда'“.

Финансијски експерти кажу да ће све у еврозони, кад је реч о ликвидности, бити у реду док ЕЦБ даје банкарском сектору довољно свежег новца. Ако би та помоћ изостала чланице зоне евра би морале да почну „мучне преговоре о оснивању јединственог система за гаранцију депозита“ и изградњу новог система резерви.

Према процени стручњака Фонда Рубини, водећим земљама еврозоне, пре свега Немачкој, не би уопште одговарало да се саме издвоје из монетарног блока у коме, услед доминатне позиције својих привреда, имају велике користи и огромне трговинске суфиците.

 

(Танјуг)

Ознаке: Грчка, еврозона, Португал, распад еврозоне, Рубин прогнозе