Pročitaj mi članakU gradu u kome škole nemaju sapun, bolnice nemaju lekove, a deca se igraju pored deponija, gradska vlast plaća održavanje tri fontane 22 miliona dinara godišnje. To vam je, 65.000 evra po fontani. Ne za izgradnju. Ne za rekonstrukciju. Već za održavanje. A pola ih ne radi.
Док се деца лече СМС-ом, школе моле родитеље за сапуне, а канализација у појединим деловима града још чека 21. век — град Ниш одваја 22 милиона динара за одржавање три фонтане. Не за изградњу. Не за реконструкцију. Већ само за одржавање. И то пола њих не ради.
Фонтана код Градске куће? Сломљене млазнице.
Нишка Бања? Ради повремено, као државна истина.
Парк Светог Саве? Ни у уговору, ни у буџету. Заборављена.
До 8. јула цена одржавања је била 18 милиона. Али пошто грађани баш воле да им фонтане не раде, власт је великодушно одлучила да их почасти – новим уговором од 22 милиона. Зато што — можда ће се нека сама поправити?
Да појаснимо:
Једна нерадна фонтана = 65.000 евра годишње.
За те паре могла се направити нова, или две ако се купује без провизије.
Питамо градоначелника Павловића:
– Шта конкретно плаћамо 22 милиона ако три од шест фонтана не раде?
– Зашто се уговор увећава ако се квалитет услуге смањује?
– Да ли је логично да одржавање једне фонтане кошта као изградња нове?
Грађани Ниша нису гуске у магли од прскалица које не раде.
Нити ће им корупција изгледати романтично само зато што је у облику фонтане.
Овде се не одржавају фонтане.
Овде се одржава систем. Систем крађе.
