Pročitaj mi članak
Крушевац: На међународном рагби турниру „Крушевац 7с“, олимпијска варијанта рагбија, прва два места освојили су београдски клубови, док је треће место припало домаћину – Рагби клубу Крушевац.
Традиционалним, међународним турниром „Крушевац 7с“, олимпијска варијанта рагбија, који је ове године окупио осам екипа из Србије и Црне Горе, почело је обележавање значајних јубилеја за крушевачки рагби.
Из Велике Британије, која се сматра колевком модерног рагбија, тај спорт је у Србију стигао након Првог светског рата, али се ни до данас није у потпуности одомаћио.
Зато и није чудно што је малом броју Крушевљана познато да се у њиховом граду рагби играо пре три деценије, а у континуитету већ двадесет година.
„Први пут рагби лопта заскакутала је у Крушевцу октобра 1982. године, у касарни ‘7. јули’. Тада је формирана секција од питомаца, којима су се касније придружили омладинци из града, и постојала је до краја 1986. године“, подсећа Славиша Миленкковић, тренер Рагби клуба Крушевац.
Неколико година касније, 19. августа 1992. основан је Рагби клуб „Крушевац“, који од тада игра без прекда.
За две деценије постојања, у Клубу је стасало много квалитетних играча, осморица сениорских, тридесетак репрезентативаца у млађим категоријама и двадесетак репрезентативки.
Прва женска рагби утакмица у Србији одиграна је 2006. године у Крушевцу, када су се Крушевљанке састале са Челиком из Зенице.
„Својеврстан куриозитет је да је 2008. године комплетну репрезентацију Србије на првенству Европе чинило десет девојака из Крушевца“, истиче тренер РК Крушевац Славиша Миленковић.
Слично је и данас. Окосницу државног тима и даље чине крушевачке играчице, а једна од њих клупске другове на турниру бодрила је из публике.
„Кад играш можеш да учествујеш, да промениш нешто. Овако са стране, сав си немоћан а тешко ти је“, каже Марија Гмитровић, чланица Женског рагби клуба Крушевац. „Тренирамо у свим временским условима. Блато, киша, снег, град – тренинг је увек ту и увек мора да се тренира.“
За сада, Марија тренира с дечацима, јер су многе играчице због студија отишле за Београд. Ипак, признаје Марија уз осмех, саиграчи је штеде јер је женско, па нема контаката нити повреда.
Од осам екипа на крушевачком турниру, две су биле из Црне Горе, у којој се рагби игра тек годину дана.
„Постигли смо заиста запажене резултате за ово кратко време“, истиче Небојша Лабовић, тренер Рагби клуба Котор. „Ангажован је велики број стручњака са Самое и Новог Зеланда, па је то допринело наглом успеху и развоју рагбија у Црној Гори.“
У борби за треће место Арсенал из Тивта поражен је од домаћина, а Београдски рагби клуб је у финалном сусрету изгубио од екипе Победника из Београда, која је с правом по трећи пут понела шампионски пехар са овог турнира.
Ваљево:Повећање енергетске ефикасности код грејања болнице
Пројекат „Повећање енергетске ефикасности у општини Ваљево“ кога суфинансира Чешка развојна агенција, наставља се и у овој години, објављено је на сајту овог града.
Наиме, још 17. априла у Ваљеву, сусрели су се представник Чешке развојне агнеције, Амбасаде ЧР у Београду, реализатор, представник Владе Србије, представник града, локалних институција, фирми и новинара.
Тада је потписан анекс уговора за 2012. укључујући динамику радова пројекта за 2012. Осим тога су отпочете нове припремне и организационе активности и преговори о обезбеђењу успешне реализације пројекта. Била су постављена два билборда са описом пројекта, које могу грађани наћи у градском парку општине Ваљево и на улазу у будућу подстаницу у ареалу болнице.
Чешка фирма „ВХС Брно“, је у Ваљево испоручила: цеви, одвојнице, арматуре, и друге компоненте за изградњу трасе новог прикључка снабдевача топлоте. Након спроведеног избора извођача радова, грађевински радови су и почели.
Тренутно су у току монтажни радови на прикључку снабдевача топлоте у болницу, које спроводи фирма „ВХС Брно“. Ови радови исто као цео пројекат треба да буду реализовани у овој и у 2013. години.
Актуелно је такође да су у току интензивни преговори о могућности суфинансирања код коришћења геотермалне бушотине у болници.
Крагујевац: Безбедност на завидном нивоу
Према процени Полицијске управе, Крагујевац је, у односу на остатак Србије, и даље у врху по укупном стању безбедности у граду. Прошле и ове године, у Крагујевцу није било убистава, док континуирана борба против наркоманије даје добре резултате. Крагујевачка полиција, истакнуто је на седници градског Савета за безбедност, међу најбољима је у земљи и кад је борба против корупције у питању.
Чланови Савета за безбедност констатовали су да је број кривичних дела у Крагујевцу у претходних осам месеца на нивоу истог прошлогодишњег периода. Број дела са непознатим починиоцима у 2012, за два одсто је мањи но лане, док је број решених случајева на уобичајеном нивоу од 60 одсто. Просечно се бележи мање од три прекршаја јавног реда и мира дневно, а смањује се и број саобраћајних удеса.
Коментаришући ове податке, начелник Полицијске управе у Крагујевцу Иван Ђоровић оценио је, на седници Савета за безбедност, да је стање сигурности у граду „веома добро“.
Ужице: Предрасуде и непрецизни закони
Предрасуде послодаваца и недовољно прецизна законска решења, али и низак степен образовања, неприлагођена радна места, немотивисаност за проналажење посла и стицање нових вештина у складу са преосталим могућностима, главни су узроци веома лошег положаја особа са инвалидитетом на тржишту рада.
На то указује Извештај о запошљавању особа са инвалидитетом на локалном нивоу, који је део пројекта Промоција отвореног тржишта рада за особе са инвалидитетом у Србији, а који је пре неки дан представљен у Ужицу. Пројекат реализује Центар за оријентацију друштва из Београда у партнерству са Београдским центром за људска права и Удружењем дистрофичара Златиборског округа. Њиме су, осим Ужица, обухваћени Врање, Смедерево, Смедеревска Паланка, Велика Плана, Александровац, Нови Кнежевац, Мајданпек и Београд.
Законом је предвиђено да послодавци који имају најмање 20 запослених морају да запосле одређени број особа са инвалидитетом, али они ту обавезу нити крше, нити је спроводе на прави начин.
– Јавна предузећа у Ужицу (Водовод, Биоктош, Топлота, Стан, Нискоградња и Регионална депонија Дубоко), која имају 766 запослених, од маја 2010. до септембра прошле године нису запослила ниједну особу са инвалидитетом са евиденције Националне службе за запошљавање. Уместо тога, законску обавезу испунили су тако што су већ запослене, који имају неки здравствени проблем, упућивали на процену радне способности, након чега су ти радници добијали лекарско уверење и статус особе са инвалидитетом – наводи Тијана Петковић, портпаролка Удружења дистрофичара за Златиборски округ.
– То је веома лоша пракса, која не обећава много. Разочаравајуће је и то што су неке фирме спремне да плате казну, само да не запосле особу са инвалидитетом – упозорила је Петковићева и додала да је стање у тој области поражавајуће и о целој Србији.
– Ове године наставићемо да истражујемо стање у државним институцијама, малим и средњим предузећима у Ужицу – рекла је она и додала да су у Ужицу 102 особе са инвалидитетом евидентиране као незапослене у филијали Националне службе за запошљавање, те да су три особе запослене 2010. године, а прошле године 11 особа, истакавши да Ужице ипак предњачи по броју ангажованих лица са инвалидитетом у јавним радовима.
Горан Лончар из београдског Центра за оријентацију друштва указао је на то да су предрасуде послодаваца главни проблем, али да би се садашње стање могло поправити.
– Послодавца који запошљава особе са инвалидитетом локална самоуправа би требало да ослободи одређених намета и такси, а потребно је и финансијски подржати пројекте преквалификације и доквалификације – поручио је Лончар, закључивши да би положај особа са инвалидитетом на тржишту рада могао да се побољша и развојем капацитета њихових организација.
Од укупно 18.592 особе са инвалидитетом које су у евиденцији незапослених у Србији, 12.751 је мушког, а 5.481 женског пола. Међутим, како се у извештају наводи, посао активно тражи 14.467 особа са инвалидитетом.
Извор: РТС, еКапија, Данас
