Pročitaj mi članak
Топола:Да се веома често од шуме не види дрво, осведочили смо се управо ових дана. Републички завод за статистику објавио је веома невеселе податке о нашем досадашњем извозу. Минус до минуса. Кажу светска криза узима велики данак. Чак и моћном „Фијату”, кога и наша држава обилато помаже у Крагујевцу, не цветају руже. До Бара су отпремљена само два маршрутна воза и – застој. Чекамо нове испоруке.
Дотле у селу Винчи, недалеко од Тополе (Опленац) винарија „Александровић”, која ускоро слави две деценије постојања, ове године ће удвостручити извоз – по броју продатих боца, али и по заради. И то не било где. Вина из овог подрума већ се годинама извозе у Америку, од прошле године у Русију, а однедавно и у далеку Кину.
Божидар Александровић, власник ове винарије, каже за „Политику” да је више него задовољан овим што постиже. За сада нису у питању милиони евра, како би се могло помислити, али посао иде сасвим добро. Жеља му је да се извоз полако ухода и да за неколико година у свету продаје 70 одсто произведених вина, а 30 процената код куће. Тренутно је, каже, безмало обрнут однос. Циљ му је да и догодине удвостручи извоз у односу на ову берићетну годину.
–Моја вина већ се годинама продају у Чикагу и Њујорку. Наша дијаспора је тамо показала изузетан осећај за наша вина. Била нам је и остала велики ослонац. Вина „Александровић” већ се налазе на винским картама хотела и ресторана у Лондону, Цириху, Женеви, од прошле године у Москви, Санкт Петербургу, Новосибирску и Јекатеринбургу, а однедавно их могу пити и гости хотела у Пекингу, Шангају и Хонг Конгу. Кинези су открили чари вина. И то не обичних, масовних, већ брендираних, као што је наш „тријумф”. Потрошња вина у Кини сваке године расте и то је велика извозна шанса за наша вина.
Донедавно су пили 0,8 литара по становнику, а садашње процене казују да ће се та количина до 2015. удвостручити, а то су огромне количине, јер их има више од 1,3 милијарде. Било би претенциозно па рећи да ће моја винарија напојити Кинезе, али ја сам више него задовољан што се моја вина већ налазе на винским картама њихових најбољих хотела и ресторана”, каже Александровић.
Питамо Александровића како су до њега стигли страни купци. Откуд Кинези у Шумадији?
Александровић каже да је то резултат победа његових вина на најпрестижнијим светским такмичењима у Енглеској, Немачкој, Италији… где је освојено прегршт златних, сребрних и бронзаних медаља.
– Светски трговци винима пажљиво прате шта се на тим смотрама дешава. Ко су победници. Па ако се који пут догоди да се нека винска кућа, па још из Србије, окити признањем неколико пута узастопце, е то већ није случајност. Биће да ту нешто има. И има. Ми смо за њих потпуна винска непознаница. Чиста егзотика. Плус квалитет. И ево их код мене. Зову, питају, траже узорке… Многима је доста француских, италијанских или шпанских вина. Пре десетак година владала је права помама за винима из новог света – јужноафричка, новозеландска или чилеанска, али вина са Балкана још нису пробали. Она су им нова, непозната, специфична. И ту је наша велика шанса коју сви наши винари треба да искористе”, прича Александровић о моделу који за сада даје добре резултате.
Питамо га да ли му је у тим изласцима у свет помогла држава.
–Помоћ државе у претходним годинама била је много више усмерена на подизање нових засада винограда. У последњих седам, осам година у Србији су повећане површине под виноградима за пет до шест хиљада хектара тако даданас имамо око 15.000 хектара винограда у роду. Ми смо тек на почетку дугог пута да достигнемо оно што је Србија имала пре Другог светског рата када су се виногради простирали на чак 50.000 хектара. Српско винарство је у последњих десетак година имало огроман успон тако да данас постоји 60 до 70малих приватних винарија која производе „ауторска вина” одличног квалитета.
За крај приче о нашим винима, извозу, али и перспективама Александровић каже да се Србија можда и превише отворила своје тржиште за страна вина. То му не смета много, али га разочарава чињеница да га врло често у нашим кафанама прво понуде страним, па тек онда домаћим винима. Тога, тврди, јер је прошао пола света, нигде нема. Не морају, истиче, да се пију његова вина, али мало више економског патриотизама не би нам шкодило.
Тешка берба
Винарија „Александровић” има 70 хектара сопствених винограда. У роду је око 60, а десетак хектара су млади засади. Око 60 одсто чокота су беле сорте, а 40 процената црне.
Винарија „Александровић“ производи вино искључиво од грожђа из сопствених винограда. Овогодишња берба је, по оцени власника подрума, била изузетно тешка. Обележила ју је вишемесечна суша која је подно Опленца почела од половине маја месеца. Виногради и грожђе воле сунце и топлоту, али, како рече Александровић, не баш у овој мери, која се граничи са елементарном непогодом. Толика жега узела је свој данак. Приноси по чокоту или хектару мањи су готово за половину од очекиваних.
Грожђе, разуме се, има висок проценат шећера, али за Александровића и његов стручни тим то је био и велики изазов – погодити прави тренутак за бербу. Да грожђе не презри, да се не изгубе најлепше киселине и да се не добије јако, а тупо вино. Александровић каже да су он и његови сарадници, пре свих енолог Влада Николић, ове године полагали и са успехом положили мајсторски испит – добили су у овој берби, додуше, упола мање грожђа, али и зрно изузетног квалитета и по томе ће се, каже, памтити ова сушна 2012. година.
Слободан Костић
Ваљево: Стипендијом везују таленте за родни град
Без обзира на економску кризу и беспарицу већ 17 година у Ваљеву ради Фондација за стипендирање талентованих ученика и студента. Једна од њених карактеристика је да сви школарци који испуњавају прописане услове могу рачунати на стипендију. Корисници новчану подршку добијају током целе године уз могућност да за сваки ванредни напор буду додатно награђени. У намери да приволе талентоване студенте да се после дипломирања врате у Ваљево, од прошле године уговором су их обавезали да, ако не узму „повратну” карту, морају стипендију да врате.
У овој години за стипендирање 178 студената и ученика из градске касе је издвојено 11 милиона динара. Та сума је два пута мања од оне која се потроши месечно за јавну расвету, односно три пута мања од трошка за одржавање цвећа или прање улица. Професор мр Бранко Матић, управитељ Фондације наводи да се улагање у младе исплати и помиње да у овој години од 147 стипендираних студената седам има просечну оцену 10, њих 58 има просек 9,60, док су у индексима 74 студента уписани просеци од 9,0 до 9,50. Стипендије добијају и девојке и младићи који се уписују на мастер, односно докторске студије. Скромну финансијску подршку, 50 евра добија и троје студената који су на мастеру у Белгији, Немачкој и Шведској као и један докторант на Учитељском факултету у Београду.
Све време из ове амбициозне Фондације која има статус правног лица и чији Управни одбор ради без ичијих притисака покушавају да што већи број талентованих ђака по завршетку студија приволе на повратак и запослење у свом граду. Управитељ Матић за наш лист каже да то није ни мало лако, да резултати нису задовољавајући, али да они немају намеру да одустану да их мотивишу.
– У том смислу Фондација је сачинила предлог политике, односно стратегије стипендирања талентованих ученика и студената за период од ове до 2017. године. Не као у песми „остајте овде”, већ са јасним предлогом активности и мера као што је она да се садашњи износ стипендија са 50 за студенте и 30 евра за основце и средњошколце у динарској противвредности сваке године повећава за 10 одсто.
Предвиђено је да град у својим и државним установама, организацијама и предузећима чији је суоснивач обезбеди приоритет при запошљавању и одрађивању приправничког стажа стипендиста који су завршили студије. Моје разочарење по овом питању су привредне организације са овог подручја за које сам рачунао да ће напросто пући од радозналости да завире у базу података Фондације. Нажалост, они као да не схватају да су у питању млади и енергични власници највиших знања и вештина без којих нема развоја и напретка.
Ми наше кориснике од 2008. године приближавамо потенцијалним послодавцима и афирмишемо пред најширом јавности тако што оне највредније предлажемо за награду града Ваљева. У врло јакој конкуренцији овим високим признањем овенчали су се победник на математичким такмичењима Младен Радојевић, претпрошле године студенткиња електротехнике Марија Јанковић у чијем индексу је просечна оцена 10, а у прошлој без награде је због размирица у градском парламенту остао студент Алексеј Дрино, који је као бруцош Природно-математичког факултета добио признање Београдског универзитета за истраживачки рад – каже професор Матић.
За месец дана Фондација ће расписати нови конкурс чији је једини услов да основци и средњошколци, поред одличног успеха, буду победници од првог до трећег места на неком од републичких такмичења из знања, уметности и спорта. Средњошколци који се уписују на факултет добиће апанажу ако се нађу на ранг-листи до петог места. Што се тиче студената за њих је услов просечна оцена 9 и да студирају на неком од државних факултета.
Будо Нововић
Крушевац:Смањен извоз из Расинског округа
Вредност извезене робе из Расинског округа у првих седам месеци мања је него у истом периоду лане за 25,4 одсто и износи око 92,2 милиона долара, показали су подаци Регионалне привредне коморе у Крушевцу (РПК).
Укупна спољнотрговинска робна размена износила је 188,9 милиона долара, док је укупан увоз од 96,7 милиона долара, такође мањи него у 2011. за 18,2 одсто.
– У Расинском округу, у периоду јануар – јул, остварен је дефицит од 4,6 милиона долара. Покривеност увоза извозом у овом периоду износи 95,2 одсто, док је на нивоу целе Србије 57,8 одсто – рекла је Данијела Миладиновић из РПК.
Миладиновићева је додала како привреда Расинског округа у укупном извозу Србије учествује са 1,5 одсто, а у увозу са 0,9 одсто.
Најзначајнији спољнотрговински партнери Расинског округа у извозу били су Немачка, чије учешће у укупном извозу износи 14,4 одсто, за око 15 одсто је мање него претходне године, Руска Федерација, Босна и Херцеговина (БиХ) и Црна Гора, а у увозу БиХ, Македонија и Италија.
Међу највећим извозницима из овог округа убрајају се АД Вино – Жупа Александровац, Купер Тајер Крушевац, Арматуре АД Александровац, Трајал корпорација, ППТ Хидраулика Трстеник, Трајал хем, ФАМ Крушевац, ППТ цилиндри.
Према Миладиновићевој, у првих седам месеци су из Расинског округа највише извожене гуме, безалкохолна пића, прибор за цеви, вина са заштићеним пореклом, хидраулични системи са линеарним кретањем, а увожена тешка гасна уља са садржајем сумпора, вина, алкохол, стирен-бутадијен каучук, хартија флутинг, бела сортна вина и други производи.
Највеће учешће извоза из Расинског округа у земље Европске уније и ЦЕФТА региона, као и на тржиште Руске Федерације.
Смедерево: У славу грожђа и наслеђа
„Смедеревска јесен“ по 125. пут походила је град на Дунаву. Славили су се берба и наслеђе, а плодовима виногорја гостило се близу 100.000 људи.
Смедерево је једно од највећих станишта винове лозе на Балкану. Посадили су је римски императори и српски владари, гајили вредни домаћини, а она је, увек издашна, као и ове бербе, даривала плодовима.
Винову лозу на падине уз Дунав, по причама, донео је у трећем веку римски император Аурелије Проб. Деспоти Стефан Лазаревић и Ђурађ Бранковић пре шест векова овде су подизали винограде, а толико су овдашњи људи били посвећени лози да су у пимницама међу чокотима и спавали.
Не може се много градова похвалити да је по њима крштена сорта винове лозе и вино. Не чуди што су 1882. године на сајму у Бордоу смедеревска вина овенчана признањима, а трговци похрлили да купе пиће којим су мекшали срце и душу Европљанима у Швајцарској, Аустрији, Француској.
Зато је и Милош Обреновић на Златном брегу засадио 36 хектара винограда из кога се сладио краљевски пар. И данас овај виноград обрађује се са истом страшћу.
ДОРУЧАК У ТВРЂАВИ У припремању јела по средњовековној рецептури умешност је одмерило осам кулинарских екипа из Србије и иностранства. У категорији „Лонац и котлић“ прво место заузела је МЗ Башаид, а у категорији „На ватри, на жару“ победила је екипа „Голд дистрибушн“, обзнанила је Татјана Гачпар, директорка Музеја који је по први пут организовао „Доручак у тврђави“.
Историја и винова лоза аманет су данашњим виноградарима.
– Пре 125 година одржана је прва изложба грожђа, воћа, вина, када су дереглије дошле Дунавом из Беча и Пеште да купе наше воће. Обавеза је да традицију наставимо – поручује Бранче Стојановић, председник Скупштине града и Организационог одбора „Смедеревске јесени“.
Винограда има мање, грожђа такође, али вино које се овде прави увек једнако мами винољупце. Тешко време и државна политика раскрчили су многе винограде, али ген за справљање вина нису могли да одузму овдашњим трудбеницима.
– Добро је родило. Слатко је, преслатко. Мање је пуце, али је сласт већа – каже виноградар из села Удовица. А да је добро родило, видело се и по џиновском грозду направљеном од 500 килограма хамбурга.
Стари винари кажу да је срамота и грех не понудити госта најбољим вином које се износи пред кума и оца. Тако су и ових дана винопије у Винском граду могле да испробају најбоље што нуде овдашње винарије.
Опет су се градом у свечаном дефилеу прошетали српски деспот Бранковић и деспотица Јерина, којој векови нису у заборав понели надимак о проклетству. У свити је било и 20 карневалских група са око 300 учесника из Србије и иностранства – Мексика, Египта, Алжира, Перуа, Палестине, Индије и Малезије.
У Великом деспотовом граду сељани су се хвалили плодовима у имрповизованим двориштима. Крчкала су се средњовековна јела. Витезови Стрибора показали су умеће, аласи чорбе, а гости чашћавани домаћом ракијом и вином.
„Смедеревска јесен“ завршила се у недељу великим концертом ансамбла „Коло“ на градском тргу. Вечерње новости
Извор: Политика, Правда, Вечерње новости
