Прочитај ми чланакПуковник Миливоје Спасојевић, официр за везу са странцима ЈНА, открива: Ухапсио сам Алију, генерал Кукањац га отео од нас. Брука команданта НАТО Џулвана.
Алија Изетбеговић, након што сам га ухапсио у Сарајеву на Бутмирском аеродрому, требало је да буде пребачен у Београд, али су три „газеле“ ЈНА закасниле 2. маја 1992. године. Генерал Кукањац га је тада практично отео од ЈНА, јер је играо неку своју игру.
Открива ово за „Новости“ пуковник Миливоје Спасојевић, у време ратова на Балкану официр ЈНА за сарадњу са страним армијама и организацијама, пензионисан пре 15 година.
– Изетбеговић, тада ротирајући председник СФРЈ, у Лисабону је одбио мировни план и враћао се авионом у Сарајево. Мени је на Бутмирском аеродрому стигла наредба: ухапсити Изетбеговића и послати га. Два падобранца и ја смо извршили наређење.
Алија је, сећа се Спасојевић, долетео португалским авионом. Пошто је изашао на писту у пратњи ћерке и обезбеђења, одмах је хтео да се врати у авион вичући Португалцима: „Ови ме нису испратили!“. Ови су, међутим, хитро затворили врата и одмах одлетели.
– Муслимански лидер је одмах хтео да се неком јави, али сам слагао да су везе у прекиду. Телефон је у том тренутку зазвонио, мала лаж није прошла, па смо му на крају дозволили да се јави некој Дечјој амбасади. Тражио је од њих да саопште да је отет и они су то јавили директно у програм ТВ Сарајево. И кренуло је по злу…
Генерал Кукањац је чуо ту вест. Назвао је аеродром и запретио колегама из ЈНА да ће послати тенкове на њих ако му не дају заробљеника. Под том претњом морали смо да послушамо.
– Када смо „паковали“ Изетбеговића са аеродрома за касарну у Лукавици, ставио сам га да седи напред у мојој „аскони“, а ћерку и обезбеђење позади – сећа се пуковник. – Алија је протестовао, тражио је место позади у средини, да га бочно телом чува ћерка. И тако и би. Мој војник, који је све то обезбеђивао, у једном тренутку је бацио пушку уз псовку: „Кога ми чувамо!“ Колона је таман одмакла, а изнад Игмана појавиле су се три „газеле“. Закаснили су за мало…
Да нису, Изетбеговић би био пребачен у Београд и можда би и ток рата био промењен.
Једна од верзија зашто је Изетбеговић хапшен, вели наш саговорник, јесте да га је требало пребацити у Београд да се „дисциплинује“ јер је одбио мир.
Пуковник Спасојевић је био и у авиону са индијским генералом Сатишом Намбијаром, првим командантом Унпрофора, када је овај државним „фалконом“ летео из Сарајева до Београда и назад, у марту 1992. Индијац је, вели, све време био миран као хиндуистички свештеник, загледан у једну тачку. Није се тргао ни када је авион на десет метара од писте приликом слетања у Сарајево дао пун гас и скоро вертикално се вратио на небо. Када су слетели из другог пута, речено је да је на њих отворена снажна ватра.
Након Дејтонског споразума Спасојевић је добио задатак да дочека генерала Џорџа Џулвана, главнокомандујућег НАТО, са првим трупама које стижу у Босну. Могли су да слете и у Тузлу, али су хтели нешто да поруче Београду…
– Четири НАТО авиона су спустили на Сурчин са 11 возила и командантом пуковником Баптистом. Предвиђено је да Џулван изврши смотру трупа и да крену ка Зворнику. Међутим, пилоти су у авионе укрцали и огромне лоптасте резервоаре са горивом, које нису могли да истоваре без виљушкара, и трупе унутар авиона биле су практично заробљене сатима. Смотра је пропала, било је комично…
Први конвој НАТО 1995. кроз Србију је прошао неславно. Забрањено им је да напуне оружје, а путем преко Шапца и Лознице народ их је гађао грудвама и каменицама. Пуковник Баптиста се повратио од страха тек пошто је отпио гутљај вињака на половини моста између два Зворника.
ПУТИН 2001. ДОШАО У БЕОГРАД ДА ПОМОГНЕ, ОТИШАО СМРКНУТ
Последњи велики посао пре одласка у пензију „официр за везу“ имао је јуна 2001. приликом првог доласка Владимира Путина у Србију. Руски контингент је још увек био на Космету. Два дана пре Путина стигао је генерал Анатолиј Квашњев, начелник Генералштаба Русије. Спасојевић је именован за његовог ађутанта.
– Наставили су дружење до дубоко у ноћ. Квашњев је на крају скинуо сат са руке и дао Павковићу рекавши да такав имају само неколико космонаута и Путин.
Дан касније све се променило. После састанка код Коштунице, Путин и Квашњев су изашли пред новинаре. На лицу Путина није се могло приметити ништа, али је Квашњев био бесан.
– Када смо стигли у Сурчин, схватио сам да су Руси у Београд дошли са 12 огромних „антонова“, плус огроман председнички. Такав „десант“ никада није виђен. Генерал је без речи сишао на писту и ушао у авион не окренувши се.
Тек када је стигао Путин, неко му је наредио да се врати и поздрави са нашим генералима. Чуо сам од колега да је Коштуница Путину рекао да је закаснио 10 година! Никада нисмо сазнали какав су план имали, углавном су се брзо после ове посете повукли са Космета.
РАЗГОВОР СА ВЕСЛИЈЕМ КЛАРКОМ
Миливоје Спасојевић је био први човек који је у Србији сазнао да НАТО прекида агресију. – Око један сат ујутру 9. јуна у канцеларији Управе зазвонио је телефон. Весли Кларк! „Генерала Ојданића не можете добити, он је на ноћном одмору“, издекламовао сам Американцу одбивши и саму идеју да га будим – сећа се наш саговорник, додајући да је заиста имао наређење да према странцима буде чврст и учтив. – Добро, потпуковниче, да ли вама могу да издиктирам па да пренесете? – био је збуњен Кларк. – Наравно – одговорио сам. Он је почео прво да чита, а онда и да импровизује, како се спрема да потпише примирје и како је на нама да се о њега не огрешимо… Све у свему, Кларку је пропао спектакл који је сниман за ТВ у Бриселу. Звао је Кларк после и у пет ујутру и поново је чуо: „Јавите се у осам“.
ДРАМА НА БУТМИР
Како прича Спасојевић, задатак да се учествује у акцији”задржавања” Алије добио је од свог претостављеног пуковника Бранка Чађа. После договора официра на Бутмиру њему је припао задатак да допрати Изетбеговића са писте до канцеларије на ародрому. Пуковник Станко Магазин пренераженом Алији је саопштио да је „задржан“. Спасојевић наводи и да је, када је дошао у Београд 21. маја 1992. чуо од колега да је на Алију био припреман атентат по слетању на Бутмир и да су га они задржали како би га спасили.
