Прочитај ми чланакБеоград, 13.12.2017. године – у Дому војске Србије, данас је свечано обележен значајан јубилеј Републичког завода за заштиту споменика културе - 70 година рада на заштити непокретног културног наслеђа у Србији.
Свечаност је отворила Мирјана Андрић, директорка Републичког завода за заштиту споменика културе која је навела да јој је изузетна част да са позиције директора институције за заштиту Споменичке баштине Србије захвали пре свега својим колегама, као и пријатељима Завода, на постигнутим резултатима, уз подсећање на речи почившег Патријарха Павла које најбоље описују рад Завода: ,,Свакако ће бити примедби да се могло и требало учинити више и болје. Но, које је дело људско толико савршено да није могло и требало бити боље. Али се ниједна ствар не може објективно проценити, ако се једнострано буде набрајало шта није учињено, не узимајући у обзир оно што је остварено и што је било могуће у датом времену и приликама’’.
Г-дин Владан Вукосављевић, министар културе и информисања истакао је да је задатак сваке развојне и културне политике да пренесе материјална и нематеријална наслеђа генерацијама које долазе. Сматра да је тај задатак веома битан и одговоран јер начин на који третирамо своју културу говори много о нама. Истакао је да је задатак Републичког Завода, Министарства културе, регионалних Завода али и свих других који се заштитом баве веома битан и одговоран јер културно наслеђе даје кичму једној култури.
У оквиру програма премијерно је приказан филм о конзерваторско-рестаураторским радовима стручњака Завода на споменицима који се налазе на листи светске баштине УНЕСКО-а који је реализован у сарадњи ТВ екипе РТС-а и стручњака Републичког завода. Свим присутнима представљена је изложба под називом „НЕКАД И САД“, на којој су представљени конзерваторско-рестаураторски радови стручњака Репулбичког завода за заштиту споменика културе који се налазе под заштитом УНЕСКО-а.
Уметнички програм свечаности својим раскошним гласовима и инструметима употпунили су „Српски гласови“ који су извели традиционални музички репертоар нематеријалне културне баштине Србије.
О Републичком заводу за заштиту споменика културе
Влада Републике Србије основала је 25. јуна 1947. године Завод за заштиту и научно проучавање споменика културе Народне Републике Србије, а први директор био је познати књижевник и историчар Милорад Панић Суреп. Назив је промењен 1960. године у Републички завод за заштиту споменика културе.
Прву деценију називану „време заноса и открића“ обележило је окупљање умних људи и научних ауторитета који су већ деловали на пољу истраживања и заштите градитељског наслеђа, као и сарадња са Архитектонским и Филозофским факултетом и Археолошким институтом. Полет и ентузијазам који је подстицао свестране иницијативе тимова стручњака и научника у акцијама спасавања споменика остали су запамћени у српској заштити и култури као период „почетка историје савремене конзерваторско-рестаураторске делатности у Србији“.
Истраживан је терен ради утврђивања броја и стања споменичког фонда, започет је рад на археолошким ископавањима, а посебно на неопходним хитним интервенцијама, заштити и обнови пре свега средњовековне сакралне и фортификацијске архитектуре. Кренуло се са уписивањeм споменика у Регистар заштићених културних добара, формирањем документације, конзервацијoм икона, мозаика и зидног сликарства, физико-хемијским испитивањимa, стварањем богате библиотеке ……
Од 1972. године – када је Републичком заводу припојен Југословенски (касније Савезни) институт за заштиту споменика културе са светски афирмисаним стручњацима и научницима – значајно је оснажен стручно-научни потенцијал установе. Изузетним залагањем неколико генерација конзерватора током 70 година делатности спасени су и сачувани значајни споменици, а драгоценим открићима обогаћена је историја науке и уметности.
Током свих ових година Републички завод изводи систематично, свеобухватно и одговорно истраживачке и конзерваторске радове на више стотина најзначајнијих српских споменика у земљи и иностранству, а реализовани су и бројни конзерваторско-рестаураторски пројекти.
Стручњаци, научници и сарадници Завода обогатили су специфичну област знања о споменичком наслеђу и његовој заштити са више стотина издања.
„Саопштења“, стручно научни зборник радова, излази од 1956. године, а од 1965. године бројна посебна издања – монографије, студије, зборници радова, различите публикације о препорукама и упутствима, каталози…
Републички завод ради на успостављању и остварује билатералну сарадњу са земљама региона (Црном Гором, БиХ, Хрватском, Мађарском, Румунијом, Македонијом, Албанијом, Бугарском), али и са Кином, СР Немачком, Аустријом, Италијом, Чешком Словачком, Турском, САД, Тунисом, Алжиром и др.
Такође, конзерватори Завода остварују значајне резултате на очувању споменичког фонда манастира Хиландара на Светој Гори, али и на српским споменицима везаним за ослободилачке ратове који се налазе у иностранству.
Једна од битних делатности Завода је сарадња са УНЕСКО-ом. На Листи светске природне и културне баштине налазе се: Манастир Студеница; Стари Рас са Сопоћанима, Средњовековни споменици на Косову – Грачаница, Богородица Љевишка, Манастир Пећка патријаршија, Манастир Дечани; Археолошко налазиште Гамзиград – Romuliana; Стећци – средњовековни надгробни споменици.
