Господар Горских Путевa
(Руска поп-рок песма: стихови, музика, свирају и певају: група Мељница)
Сумрак је пао као крст над долинама врхова снова;
Ти си травке везао у чворове, и уплео у њих праменове моје косе.
Бацао си на туђе снове то лудо виђење земље,
Где су дни светли од светлости звезда.
Господаром Горских путева назваћу те;
Ко је рекао, да је снег хладан?
Прећићу прелаз и праг, раскрсницу,
Раскршће камених река.
Ја следим оне, који не знају за реч страх.
О ниси ли са тобом сви нестали, изгубљени у горама,
Што су нашли мир, тамо где ветрови плешу под твојом руком
На ивици јасног јутра?
Господарем Горских Путева назваћу те, облацима
Који круже као јато пред олујом.
Наша крв пада у песак, заборави је,
и она ће порасти у чврсту лозу.
Ја сам хтела да останем са тобом,
Већ сам успела да се изазовем.
Мирише снегом, провидна бол –
Да ли је то даљина, висина, или смрт…
Само ће иње прекрити моје трагове,
Да их нико не бих нашао.
Ко сад чита под ледом твоје име,
Господара Горских Путева?