Прочитај ми чланак
Лагано умирање
(Чилеанска (шпанска) поезија; стихови: Пабло Неруда)
Лагано умире онај који не путује,
онај који не чита,
онај који не слуша музику,
онај који не налази задовољство у себи.
Лагано умире онај који уништава властиту љубав,
онај који не прихвата помоћ.
Лагано умире онај који се претвара у роба навика,
постављајући себи сваки дан иста ограничења,
онај који не мијења рутину,
онај који се не усуђује одјенути у нову боју,
и не прича с онима које не познаје.
Лагано умире
онај који бјежи од страсти
и њеног врела емоција,
оних које дају сјај очима
и напуштеним срцима.
Лагано умире
онај који не мијења живот кад није задовољан својим
послом или својом љубави,
онај који се не жели одрећи своје сигурности ради несигурности,
и који не иде за својим сновима;
онај који себи неће дозволити,
нити једном у животу,
да побјегне од смислених савјета…
Живи данас!
Рескирај данас!
Учини данас!
Не дозволи лагано умирање!
Не заборави бити срећан!
