МАРУСЈА КЛИМОВА, МУРКА – жена која је у доба СССР разбила мафију у Одеси

0

Совјетске револуционарне власти су данас пре свега познате по револуционарном терору, чекистичким „тројкама“ и суровим ликвидацијама. Ипак, дивљи терор „праведног гнева“ је крајем грађанског рата брзо престајао и потом су совјетске безбедносне службе почеле озбиљну борбу против криминала. Једна њихова смела специјална операција против криминалних банди Одесе постала је легендарна и опевана у песми „Мурка“.

У доба спровођења Нове економске политике (НЕП), власт РСФСР је одлучила да полиција криминалце више не ликвидира јавно, по улицама. Међутим, хитно се морала решити ситуација у Одеси која је сматрана „банком криминала“ Русије. Књижевно сведочанство о криминализованом стању Одесе тог доба су духовито описали Иљф и Петров у својим романима „Дванаест столица“ и „Златно теле“, који су одавно преведени на наш језик.

Марусја Климова (Фото: krampravda.dn.ua)

У Одеси је с почетка начелник тајне полиције (Сверуске завичајне комисије /ВЧК/) био Фјодор Тимофејевич Фомин, који је смењен пошто није савладао криминал. Уместо њега, на чело Одеске ВЧК дошао је Станислав Францефич Реденс са 80 чекиста и полицајаца који су послати из Москве. И овај састав ВЧК се с мало успеха борио против одеских бандита, а због говорне мане бандити су се ругали Реденсу прозвавши га „Стах“ (страх). Године 1922. је на чело Одеске ВЧК дошао лично чувени Мендел Абељевич Дајч звани „Макс“, којег до данас неки сматрају сивом еминенцијом Феликса Ђержинског.

Тада су ствари пошле веома лоше по дрске Одеске бандите.

Мендел Абељевич Дајч

Фјодор Мартинов, командант Московске ударне бригаде полиције за борбу против организованог криминала (ударный рейд), поводом тешке ситуације у Одеси предложио је нови начин да се одеске банде савладају. Према његовој замисли требало је најпре све банде окупити у једну јединствену банду, идентификовати лица и односе, па затим похапсити. Предложио је да се од припадника Московског кривичног истражног одељења полиције (Московский уголовный розыск /МУР/) формира посебна ударна група, која ће се најпре инфилтрирати у одеске структуре криминала и ставити све банде под своју контролу. Нарочити проблем је био у томе што се није могло веровати одеским кадровима. Требало је стога инфилтрирати чланове ударне групе који су пореклом далеко од Одесе. План је разрађен садејством полиције и ВЧК, а одређено је да на челу операције буду оперативци ЧК.

Овакав план је био веома смео и сасвим одударао од уобичајених правила. Оперативци ударне групе су у Одесу убацивани врло лаганим темпом под легендом путујућих бандита па чак и као претходница украјинског анархисте Нестора Махноа. Потом су се инфилтрирали у тамошње банде и потом по могућству напредовали до водећих места. Унапред су подељени сектори међу инфилтрираним оперативцима, како би се спречило да дође до међусобног рата банди.

Највише руководство ВЧК затим је у строгој тајности испланирало нешто толико неуобичајено, да је план одступио од свих правила криминалне политике, али и од начина организовања самог криминала. Планирало се да све банде под својом влашћу окупи Марусја Прокопијевна Климова, агенткиња московског одељења полиције за борбу против организованог криминала (МУР). Марусја је била девојка снажног карактера, харизматична, изузетно способна за преваре картама, гатањем и флертовање. Оперативки МУР-а је тада било свега 25 година. Операција је развијана у највећој тајности, а план операције је био врхунска тајна. О очекивањима ВЧК није била упозната чак ни агенткиња која је требала да игра кључну улогу у операцији.

Формирана ударна група је у Одесу успешно стигла 1920. године, успешно се инфилтрирала у тамошње подземље и потпуно покрила криминално деловање банди. Током спровођења операције се много тога се отргло контроли, било је много импровизација на терену, па су делови плана морали да се стално мењају. Било је много кривичних дела, много живота је уништено или упропашћено. Детаљи операције нису никад постали познати јавности, али се зна да је постигнут изванредан успех у борби против криминала. Марусја Климова је успела да постане шеф свих банди Одесе па чак много више од тога. Својим шармом и карактером опчинила је сав бандитски миље Одесе, она је њима постала узор. Криминалци су за то време идентификовани, а затим похапшени садејством полиције и ВЧК. Криминалну културу Одесе је као гром из ведра неба погодила чињеница да је њихова „краљица“ у ствари полицијски агент захваљујући којој су бандити похапшени.

О целом догађају саставио је песму Јаков Јадов, али се није хвалио својим ауторством. Дуго се није знало ни име музичара ове романсе. Био је то Оскар Строк. Под именом „Мурка“, песма је постала хит музичког жанра „сурове романсе“ (Жестокий романс) и чак прихваћена као народна песма. Врхунску славу песма је стекла филмом Станислава Говорухина „Место сусрета се изменити не може“ 1979. године. Пошто у Одеси нису знали да је „МУР“ ознака Московског кривичног истражног одељења из чије позадине је формирана ударна група (из за-МУР-а), певачи шансона су погрешно интерпретирали да се радило о банди из Амура (на Далеком истоку), или су певали „из Лењинграда“. Варијације су биле бројне. Песму су изводили велики совјетски кантаутори као што су Аркадиј Северниј, Михаил Гуљко, Владимир Висоцки и многи друти.

Фото: mamlas.livejournal.com

Крај песме „Мурка“ приказује како је Марусја Климова с припадницима снага безбедности дочекала заљубљеног шефа моћне Одеске у заседи. Дошао је у ресторан где га је Марусја чекала у кожном мантилу из којег је вирио револвер, у присуству униформисаих лица. Схвативши о чему се ради, поручио јој је: „Издала си нашу јазбину, па због тога изволи метак.“

Јаков Јадов

Марусја је потом нестала и нико у Одеси и ван ње није имао појма о њеној судбини. Проносиле су се гласине да су је криминалци убили, али јој знатижељници у Одеси гроб нису могли наћи. У народу се причало и како је уместо Марусје сахрањена њена двојница, а да је Марусја остала жива. Међутим, о њој се више ништа није знало. Дуго се сматрало да је Марусја Климова измишљена личност, јунакиња усмене књижевности бандитских легенди Одеског подземља.

Много година касније, истраживањем остатака непотпуне и већим делом уништене тајне документације по совјетским архивама, историчари су утврдили да је Марусја Климова заиста постојала. Прегледањем досијеа једног запосленика у полицији, истраживачи су открили документ који је садржавао фотографију Марусје Климове, податак да је рођена 1897. године и ранг капетана резервног састава полиције 1930. године, знатно након успешне операције хапшења одеских банди. Према некима, у служби је била до 1952. године. У сваком случају, иако се о њеном животу и раду након подвига у Одеси не зна скоро ништа, доказано је да је легендарна девојка измакла освети одеских бандита и још дуго била службеник ВЧК, ГПУ и НКВД.

О Марусји Климовој објавио је 2014. године Андреј Калитин текст „Мурка из МУР-а“ на порталу „Строго поверљиво“.

Текст песме „Мурка“

Прибыла в Одессу банда из Амура,
В банде были урки, шулера.
Банда занималась тёмными делами,
И за ней следила Губчека.

Мурка, ты мой Мурёночек,
Мурка, ты мой котёночек,
Мурка, Маруся Климова,
Прости любимого.

Речь держала баба, звали её Мурка,
Хитрая и смелая была.
Даже злые урки и те боялись Мурки,
Воровскую жизнь она вела.

Вот пошли провалы, начались облавы,
Много стало наших пропадать.
Как узнать скорее – кто же стал шалавой,
Чтобы за измену покарать.

Раз пошли на дело, выпить захотелось,
Мы зашли в шикарный ресторан.
Там сидела Мурка в кожаной тужурке,
А из-под полы торчал наган.

Слушай, в чём же дело, что ж ты не имела,
Разве я тебя не одевал.
Кольца и браслеты, юбки и жакеты
Разве я тебе не добывал.

Здравствуй, моя Мурка, здравствуй, дорогая,
Здравствуй, моя Мурка, и прощай.
Ты зашухарила всю нашу малину
И за это пулю получай.

Мурка, ты мой Мурёночек,
Мурка, ты мой котёночек,
Мурка, Маруся Климова,
Прости любимого.

Мурка, ты мой Мурёночек,
Мурка, ты мой котёночек,
Мурка, Маруся Климова,
Прости любимого.