Прочитај ми чланакБеоград -- Дипломе око 2.000 професора, доцената и асистената на приватним универзитетима доведене су у питање.
То свакако баца сенку и на дипломе студената које су оцењивали, као и на квалитет студијских програма на којима предају.
“Вечито ће ови са државних факултета сматрати да људи са приватних факултета нису у њиховом рангу знања“, каже један студент са Мегатренда.
Једна студенткиња додаје да би волела искрено да није то тако, јер “пропадају и године и новац“.
“Па то ће бити још већи проблем него што је тренутно. Када неко ко дође са приватних факултета дођу код послодавца, увек имају предрасуде према њима, мисле да мање вреде“, додаје студент.
“Министар је дао пре 15 дана изјаву за новине, мислим да је било у Вечерњим новостима, да је 400 професора државних факултета и високих школа запослено на пет и више факултета и то значи да су примали пет и више плата. Е, да се не би сад говорило о томе, да се не би покретала одговорност они окренули ово и хоће да све приватне факултете представе као спорне, ми с тим немамо ништа“, каже Милован Станишић, председник Универзитета Сингидунум.
Из Комисије међутим тврде да све раде по закону и да су утврдили да постоје приватни факултети који већ 20 година незаконито издају докторске дипломе.
“Па министарство просвете је у суштини требало, по одговарајућем члану, да оно врши контролу свих установа да ли су имале овлашћење да издају докторске дипломе, или нису. У претходном периоду, значи 25 година то није урађено“, наводи Мирољуб Миливојчевић из Комисије за акредитацију.
У сваком случају, званични подаци о броју доктора наука у Србији говоре да се он рапидно увећава: 2007. имали смо 206 доктора наука, пет година касније тај број порастао је за 270%. А врхунац је протекла година, када је уписан број од 2012 доктора наука.
„Научна звања се неће поништавати ретроактивно“
Министар просвете Србије Младен Шарчевић изјавио је да се о признавању звања на факултетима у Србији закон не може тумачити ретрокативно.
Он је рекао и да нико не треба да брине за дипломе које су стечене у последњих 20 година, осим, како је рекао, неких који су их стекли на сумњив начин.
Према писању Вечерњих новости, Комисија за акредитацију и проверу квалитета (КАПК) довела је у питање дипломе око 2.000 професора, доцената и асистената на приватним факултетима у Србији.
„У свету не постоји ретроактивна примена закона и не можете се један докторат оспорити, јер је реч о људима који су стекли звања, имају своје породице а неко се сада игра њиховом судбином и угледом“, рекао је Шарчевић
Додао је и да се једном дата акредитација може оспорити „у другој реакредитацији“, и селектовати приватни од државних факултета.
Он је у изјави новинарима током обиласка средњих и основних школа у Бору оценио и да је КАПК одлучио да уведе ред у високо образовање, а онда је допринео стварању „правне несигурности“.
„По овом питању ангажовали смо и експерте Европске комисије, а тражили смо и мишљење Савета за високо образовање“, рекао је Шарчевић
Додао је и да ће цео проблем поставити „искључиво као правни“.
Шарчевић је рекао да је министарство близу решења, и да ће „ових дана изнети свој став“.
„Нико не мора да брине за своје диплме, осим неких који су их стекли на ‘сумњив начин’, рекао је министар.
