Прочитај ми чланакУ чланку за Гардијан, Вилиами је описао тај сусрет са Праљком из септембра 1993. у самопроглашеној "републици" Херцег-Босни.
Новинар Гардијана Ед Вилиами, који је сведочио у чак десетак суђења у Хашком суду, описао је сусрет са генералом Слободаном Праљком, који се убио испијањем отрова у судници тог суда након што му је потврђена пресуда на 20 година затвора за ратни злочин на подручју тзв. Херцег-Босне, у БиХ.
У чланку за Гардијан, Вилиами је описао тај сусрет са Праљком из септембра 1993. у самопроглашеној „републици“ Херцег-Босни, када му је било дозвољено да са још двојицом страних новинара посети концентрациони логор Дретељ код Чапљине, у којем су, како каже, босански муслимани били заточени, малтретирани и убијани.
„Уз сву пажњу јавности коју је привукла пресуда Ратку Младићу, генералу босанских Срба, многи су заборавили да се у Босни водио још један рат, у којем су бошњачки Хрвати покушали да створе свој „етнички чисту“ територију, пише Вилиами, који је први новинар од чувеног суђења у Нинбергу који је сведочио на неком међународном суду за ратне злочине.
Загребачки портал Индеx је пренео да је Вилиами, као искусни репортер из ратне БиХ сведочио, између осталог, на суђењима Радовану Караџићу и Ратку Младићу, али и Слободану Праљку.
Он је, како се наводи, том приликом на суду испричао да је 1993. године био у Босни и Херцеговини истражујући информацију према којој су услови у логорима у којима су хрватске снаге држале заточене бошњачке муслимане нису били у складу са Женевском конвенцијом.
Новинарима међу којима је био и Вилиами више пута је забрањен улаз у логор Дретељ, а онда је генерал Праљак, из разлога који су били познати само њему, потписао одлуку да се новинари ипак пусте у Дретељ, наводи Гардијан, преноси загребачки портал.
„Кад смо дошли до бивше базе ЈНА и показали Праљкову дозволу заповеднику логора, био је згранут, али је испоштова и пустио нас унутра. У једном складишту видели смо стотине уплашених људи који су сјдили и чучали. Неки су иза затворених врата били 72 сата…“, пише Вилиами.
Описујући до детаља ту посету логору, Вилиами пише да су затвореници били „мршави попут костура, очи су им биле нефокусиране, а многи су имали проблема с кожом“.
„Испричали су нам како су врата била често закључана и да су једне ноћи пијани стражари запуцали кроз њих, при чему је неколико затвореника било убијено и рањено. Видели смо рупе од метака у вратима… Затвореници су били муслимани, а многи од њих су се борили у склопу ХВО-а под Праљковом командом против заједничког српског непријатеља, а сада су били у заточеништву својих бивших сабораца“, посведочио је Вилиами.
