Прочитај ми чланак„НАТО је сложена, бирократска организација, где изгледа да неки скривени анимозитети избијају на видело, јер треба имати на уму да у војскама појединих северноевропских земаља Савеза јача десничарски покрет“, оцењује војни аналитичар Андреј Млакар.
Скандалозне вежбе НАТО алијансе у Норвешкој током које су Мустафа Кемал Ататурк и председник Турске Реџеп Тајип Ердоган били „приказани као непријатељи“, изазвале су бурну реакцију турског лидера који је повукао своје војнике са маневара и поручио да „не може бити таквог пакта, такве алијансе“.
© REUTERS/
Генерални секретар Северноатлантског савеза Јенс Столтенберг извинио се Турској „због увреде“, наводећи да је инцидент резултат „потеза појединца“ и да не одражава став Алијансе.
Пада у очи да је Ердоган означен као „мета“ НАТО-а баш у тренутку када са Русијом договара испоруку система С-400 и често се сусреће са руским председником Путином, па се поставља питање — да ли је заиста реч о „потезу појединца“, или је ово својеврсна порука Алијансе Ердогану због приближавања Русији?
Војни аналитичар Андреј Млакар сматра да ово што се догодило представља класично „подметање“, пре свега официра из редова норвешке армије.
„Рекао бих да је реч о безобразлуку, својеврсној „пакости“ која је резултирала додатном кризом у односима Турске и НАТО-а, који су иначе већ нарушени након пуча у Турској прошле године и повлачења великих војних ефектива из базе Инџирлик. НАТО је сложена, бирократска организација, где изгледа неки скривени анимозитети избијају на видело, јер треба имати на уму да у војскама појединих северноевропских земаља Савеза јача десничарски покрет“, каже Млакар.
Према његовим речима, то је забележено како у немачкој војсци, тако и у норвешкој, финској и шведској армији.
„Дакле, поред јачања русофобије јавља се и то „десничарство“, односно отпор па и мржња према другим чланицама НАТО-а, односно војницима словенског порекла, или малоазијског — у овом случају турског. Таква дешавања у оквиру НАТО-а, елементи фашизма, мржње према Муслиманима, посебно су осетљива ствар, тим пре јер Турска већ полако прави искорак ван Алијансе, склапајући војни споразум са Русијом о куповини противракетног система С-400“, објашњава Млакар.
Како каже, ситуацију у односима Савеза и Анкаре додатно компликује и чињеница да је већина официра који су учествовали у пучу против Ердогана радила у структурама НАТО-а. То, напомиње Млакар, турски лидер није заборавио.
Он подсећа да ово није први пут да се на НАТО маневрима дешавају инциденти. Умало је дошло до туче грчких и турских војника 2001. године, а завршило се тако што су се Грци повукли са вежби.
Иако истиче да инцидент у Норвешкој представља јак ударац за Алијансу, Млакар додаје да не треба потпуно искључити и могућност да појединци у оквиру НАТО-а имају неки план да убрзају излазак Турске из Савеза.
„Можда неко размишља — када су већ прекинути преговори ЕУ и Турске, хајде да је елиминишемо и из НАТО-а, како би се створио неки чист одбрамбени савез, нека окосница будуће европске армије, у којој за земље попут Турске неће бити места“, каже Млакар али додаје да не мисли да је то званичан став Алијансе.
Зато, напомиње аналитичар, званичници НАТО-а морају да чисте „брљотине“ појединих официра, јер је Турска и даље врло значајан фактор у НАТО-у, пре свега због Блиског истока и Црноморског региона.
„Турска је друга највећа сила у Савезу и иако би јој они радо видели леђа, Анкара је сувише важна за Американце да би тек тако слушали поједине европске земље и њихове ’десничаре‘ који изазивају овакве инциденте. Ако би се Турска приближила Русији и изашла из НАТО-а, десно крило Алијансе било би угрожено, па ће САД учинити све да Анкару задрже у НАТО-у“, закључује Млакар за Спутњик.
