Прочитај ми чланакНемају доказа да сам се бавио шпијунажом иначе би ми судили, каже Братислав Живковић, оптужен да је за рачун Руса фотографисао војни радар Алијансе на Црном мору.
Српском и руском држављанину Братиславу Живковићу (42), председнику Четничког покрета, забрањен је улазак у Румунију на 15 година одлуком тамошњег суда јер је означен као опасан по националну безбедност.
Занимљиво је да су Живковића пресрели припадници румунског СРИ, наследника озлоглашене Секуритатее из времена Николаеа Чаушескуа. Овидиу Маринчеа, портпарол СРИ, изјавио је да је Живковић ухваћен док је фотографисао војни радар на обали Црног мора и покушао да маркира његове ГПС координате. Нејасно је зашто би тако радио оно што може од куће преко компјутера и зашто би таква информација била интересантна, рецимо Русима, који располажу довољном мрежом војних сателита. Такође и зашто Руси не би послали неког анонимног шпијуна, уместо живописног и медијски експонираног Живковића.
Шпијун на Фејсбуку
СРИ је саопштио да је ове године Живковић у Румунију четири пута долазио из Украјине или Бугарске и сваки пут је ишао у Констанцу.
Румунима није било тешко да прате кретање Живковића ван својих граница. Он се уредно оглашавао на Фејсбуку и руској друштвеној мрежи В контакте и све уредно документовао фотографијама и видео-снимцима, па су агенти СРИ сигурно могли да доставе исцрпан извештај у Букурешт.
x 31. август, објекат у друштву лепе црнке. Такође и младе бринете, локација непозната, на фотографији уочена реклама за јелен пиво.
x 9. септембар, објекат у Руском културном центру.
x 15. септембар, Варна, Бугарска. Објекат с руским и бугарским мотоциклистима Ноћним вуковима.
x 17. септембар, објекат у Доњецку крсти малог Марка.
x 17. октобар, објекат на делти Дунава, козацима обећава да ће четници увек и свуда ратовати за православне земље.
Тајне прикупљао за страну силу
Упркос тој дилеми, Маринчеа је упорно наставио да је Живковић био заинтересован и за војну базу НАТО „Михаил Когалниченау“ у Констанци, као и за војну инфраструктуру Румуније и њених савезника на југоистоку те земље.
– Током 2017. године Живковић је неколико пута долазио у Румунију да прикупља информације, које су ризик и претња по националну безбедност. Он се спремао да ода државне тајне страној сили, организацији или агентима и да постави мрежу информатора на територији Румуније. Све активности изводио је тајно, а модус операнди специфичан је за шпијунажу – рекао је Маринчеа и похвалио се да Живковић није ниједну поверљиву информацију успео да дотури страној сили.
Српски медији пренели су да је он шпијунирао и фотографисао војне објекте у тој земљи, али Живковић објашњава да би у том случају био осуђен, а не протеран.
Избегао изручење Украјини
– НАТО медији у Србији креште о још једном „ухваћеном српско-руском шпијуну“. Нисам протеран, али тачно је да ми је забрањен улазак у Румунију следећих 15 година из страха тамошње тајне службе да бих могао да угрозим њихову националну безбедност. Нема доказа да сам се бавио шпијунажом на територији Румуније јер да је тако, судили би ми за такво дело. Али Румунија није Црна Гора, па не праве такве глупаве афере. Како сам их разумео, Румуни иду оном крилатицом боље спречити, него лечити – каже Живковић.
У прилог Живковићевим речима иде и чињеница да га је Приморски општински суд Одесе раније осудио на четири и по године затвора јер је као добровољац ратовао у Армији Новоросије, бранећи Луганску и Доњецку Народну Републику од снага кијевског режима. Такође и због тога што је с још петорицом припадника овог удружења помагао становништву Крима приликом присаједињења Русији.
Позив новинарима
Братислав Живковић указује да документа која је добио од румунске Имиграционе службе јасно говоре да су главни мотиви забрани уласка у Румунију његове активности на Криму и у Донбасу. Подсећа и да је пре неколико месеци у Румунији инсталиран још један „одбрамбени ракетни систем“ окренут ка Русији.
– Позивам нормалне новинаре, ако их има, да им пружим документа на увид – рекао је Живковић, али није познато да му се неки медиј у Србији одазвао.
Његово протеривање из Румуније украјински медији су испратили малтене као велику победу, у недостатку стварних.
