Ви, дани моји, голубови бели
(Руска романса; стихови: Николај Кљујев; музика: Виктор Панченко; пева: Татјана Петрова)

Ви, дани моји, голубови бели,
А сати – окаснеле зебе,
Ви пошто сте већ одлетели,
Врт мој сте пустим оставили?

Ах падају вишње црвене,
Виноград је мој увео
Али, храста дрво је вечно,
Ветровима, ко од звери оглодано?

Ах пролеће љубави је прошло,
И ограда вере се срушила,
Али ја сам – баштован искусни
Могу ли вас намамити молитвом?

Слетите, из висина голубови,
И огласите се, из даљине зебе,
Јер без вас ће вишње моје постати:
Вранама онима храна.

Кад одлети последњи голуб
Покуцаће на кућу пуна рупа
дрвосеча са секиром и пилом
У капуту и сандалама плетеним.

У часу том, кад задње зебе,
Одлете у пространства дубине…
Слушај! Песму цврчка као успаванку
И клепет крила из даљине.

Вы деньки мои — голуби белые

Вы деньки мои — голуби белые,
А часы — запоздалые зяблики,
Вы почто отлетать собираетесь,
Оставляете сад мой пустынею?

Аль осыпалось красное вишенье,
Виноградье мое приувянуло,
Али дубы матерые, вечные,
Буреломом как зверем обглоданы?

Аль иссякла криница сердечная,
Али веры ограда разрушилась,
Али сам я — садовник испытанный
Не возмог прикормить вас молитвою?

Проворкуйте, всевышние голуби,
И прожубруйте, дольние зяблики,
Что без вас с моим вишеньем станется:
Воронью оно в пищу достанется.

По отлете ж последнего голубя
Постучится в калитку дырявую
Дровосек с топорами да пилами,
В зипунище, в лаптищах с оборами.

Час за часом, как поздние зяблики,
Отлетает в пространство глубинное…
Чу! Как няни сверчковая песенка
Прозвенело крыло голубиное.

Превод: malva.rosa.77

Ознаке: Ви дани моји голубови бели, Виктор Панченко, Николај Кљујев, песма за лаку ноћ, романсе, Русија, руска романса, руске песме, Татјана Петрова