Прочитај ми чланакТо ће бити судар светова, бриљантни напад против гранитне обране. Ђорђевић је недавно изјавио да се нападом добијају утакмице, а одбраном освајају турнири – хоће ли се његово пророчанство остварити?
„Оно што се уочи турнира чинило више као њихова жеља него реалност, сада се обистинило – Србија је у финалу Евробаскета. Још једна медаља је у џепу, питање је само којег ће бити сјаја. Након врло уверљивих представа у претходним утакмицама, у полуфиналу је ипак било нешто неизвесније, што се, уосталом, и могло очекивати – јер Србе је чекала репрезентација која им је нанела једини пораз на првенству“, пише у анализи полуфинала хрватски портал Телеспорт (Телеграм.хр), телксту насловљеном „На трагу пророчанства“.
„Пророчанство“ на које се реферише у тексту представља изјава нашег селектора Саше Ђорђевића да се нападом побеђују утакмице, а одбраном освајају првенства.
У утакмици са Русима, наводи се, посебно је интересантно било то што је „Ђорђевић донео врло занимљиву одлуку да стави свог најбољег стрелца на Шведа“.
„То му се лако могло обити о главу – Богдановић се могао исцрпити нагањајући Шведа, који без пардона потеже и с девет метара, и последично изгубити фокус у нападу, а Србија без његовог великог доприноса у поенима постаје прилично безопасна у спољној линији. Међутим, Богдан је још једном показао да се ради о комплетном играчу. Шведа је држао на ланцу, а истовремено давао допринос у нападу“, пише у овој анализи.
Наравно, Швед је успевао да дође до својих поена, али најчешће преко изнуђених слободних бацања, и само у једној фази утакмице при крају је његова игра била онако „течна“ како је навикао гледаоце.
Утакмица се, зато, преламала у игри на центру.
„Кузмић се у почетних неколико минута показао као лак залогај за Мозгова, стога је Ђорђевић врло брзо убацио Бобана Марјановића. Тада се догодило оно што смо видели и против Италије. Срби су готово сваки напад спуштали лопту Бобану, али то није добро кренуло. Мозгов га је испрва одлично бранио један-на-један изгуравши га даље од коша; док се он одмарао, Руси су Марјановића удвајали, испровоциравши неколико његових грешака. Тако је Бобан у сусрет ушао са шутом 0/3 и чинило се да је Базаревич успео покидати главну нит српске игре. Но, потом у игру поново улази Мозгов и наивно испада у покушају да пресече лопту, што Марјановић користи за упис у стрелце и подизање самопоуздања. Затим је погодио сједећу лопту, па сљедећу и сљедећу и сљедећу… Када су га удвајали, проналазио је увек добро постављеног Лучића; када су га фаулирали, стављао је бацања. У другој четвртини готово сваки напад ишао је преко њега – изгледало је као варање, као кад у игрици упишеш шифру и онда си бесмртан, односно непогрешив у овом случају“, пише Телеспорт.
Чинило се да је ова утакмица једносмерна улица, поготово након што Руси нису успели искористити Кузмићеве минуте на паркету за смањење заостатка на почетку треће четвртине, наводи се даље.
Руси су се после неких измена у нашем тиму вратили у игру, а у овој анализи значајно место је узео и „губитак тихог мотора момчади“ – то се, наравно, односи, на повреду Стефана Јовића.
„То се лако могло показати пресудним – Србија је у посљедњој четвртини преживљавала, једва одржавала главу изнад воде, па се ушло у занимљиву завршницу“, пише портал. „Руси стижу на минус 2 четири минута до краја, Ђорђевић зове минут одмора и доноси одлуку за коју би мало који стратег имао храбрости – оставља Богдановића на клупи с циљем да га ‘ресетује’ за саму завршницу. У игри су опет Мицић и Гудурић, Руси краду лопту и Швед у свом стилу гађа из дотрчавања за вођство које би можда свеокренуло на руски млин, али промашује. На другој страни, Мицић се хладно диже, ставља тројку за плус 5 и Србија је успела преживети тај минут до повратка Богдановића.
А када се Богдан вратио, узео је лопту и као истинска светска класа сам решио сусрет низом тешких убачаја, као да је хтео показати Шведу како се то ради.“
Из овог следи закључак: Богдановић је прво име Србије и узима највише шутева; за разлику од Шведа, он оставља довољно простора осталим бековима да се укључе у игру, није му проблем да се склони у страну у појединим интервалима.
„А Швед није играо за момчад, момчад је играла за Шведа.“
„Србија је у финалу, али Јовић је други играч по важности у тиму и од његовог ће стања зависити српске шансе у окршају са Словенцима. То ће бити судар светова, бриљантни напад против гранитне обране. Ђорђевић је недавно изјавио да се нападом добијају утакмице, а одбраном освајају турнири – хоће ли се његово пророчанство остварити?“, завршава Телспорт ову анализу.
