Прочитај ми чланакОна жели да искористи бољу позицију коју тренутно има како би постигла неке властите политичке циљеве и интересе, каже професор Дејан Јовић
Откако је постала чланица Европске уније, највећи део њене спољне политике обележен је покушајем инструментализације ЕУ да би се постигли специфични циљеви Хрватске у односу према, пре свега, Србији, а такође и Босни и Херцеговини, изјавио је данас професор на Факултету политичких наука у Загребу Дејан Јовић.
– Видели сте да је она (Хрватска) неколико пута покушала да успори пут Србије, односно блокирала је почетак разговора о појединим поглављима, додуше неуспешно, јер Хрватска у ствари нема довољно моћи да то направи сама, а тренутно нема ниједног савезника за такво “солирање“. Ове изјаве у односу на Босну и Херцеговину показују да она то покушава и у том случају – рекао је Јовић у изјави за Радио Слободна Европа.
С друге стране, каже, Хрватска покушава да искористи чињеницу да је она земља чланица Европске уније и НАТО-а, а да Босна и Херцеговина то није па према томе жели да постигне неке предности у ситуацији кад има нешто већу политичку моћ, или барем сматра да је има.
– Она жели да искористи бољу позицију коју тренутно има како би постигла неке властите политичке циљеве и интересе. Хрватска сада покушава чланство у ЕУ и НАТО-у користити да би “преко Брисела утицала на Балкан, док је раније хтела преко наводног побољшања односа са земљама Западног Балкана што пре доћи “до Брисела“ – рекао је Јовић.
Упитан зашто Грабар Китаровић упозорава на „претње“ из БиХ, Јовић указује да се у хрватској политици, иначе, примећује секуритизације, односно повећане важности питања као што су „домовинска сигурност“ и сигурност уопштено.
– Планира се развој војне индустрије, а одбрамбена и сигурносна компонента је израженија откако је Колинда Грабар-Китаровић постала председница Републике. То се мора оправдати и пред домаћом и пред иностраном јавношћу. Ако у непосредној близини своје земље имате неке озбиљне претње и сигурносне претње, или ако сте уверили јавност да је то случај, онда можете лакше оправдати такву политику – навео је Јовић.
Говорећи о национализму у региону и односима Хрватске и БиХ те учесталим изјавама председнице Колинде Грабар-Китаровић, која описује БиХ као упориште исламистичких радикала и екстремиста, Јовић каже да је тероризам озбиљна глобална претња и да треба бит опрезан.
– Али, информације о томе колика је стварна опасност нису јавно доступне, тако да нам остаје само да верујемо или не верујемо политичарима. Међутим, сигурно је да је главни сигурносни изазов на Западном Балкану – национализам па би стога било мудро да се концентришемо на опасности које произлазе од национализма, а то се не чини, него управо супротно – национализам се или игнорише или чак и подстиче – навео је Јовић.
Дакле, истиче он, наш фокус у сигурносном смислу требало би да буде стална критика национализма, посебно агресивног и насилног.
