Прочитај ми чланакСаша Ђорђевић из Београдског центра за безбедносну политику каже да политички актери немају довољно снаге ни воље да уреде безбедносни сектор како ваља, и да од 5. октобра постоји превелики утицај политичких странака на полицију. Повећање плата војсци и полицији најављивано и за почетак ове године и може се схватити као маркетинг, додаје.
Кључни проблем од 5. октобра је превелики утицај политичких странака на рад полиције, и то ниједна власт није могла да заобиђе, каже Саша Ђорђевић.
„Све политичке странке су просто заљубљене у полицију и остале службе безбедности, јер оне поседују неку моћ, коју они искоришћавају за своје политичке интересе. То се пре свега односи на информације које актери безбедности поседују“, навео је.
Осврћући се на то што је полицајцима, војницима и припадницима служби безбедности обећано повећање плата (од 10 одсто), Ђорђевић подсећа да је слично најављивано и прошле године, и да је тада премијер Александар Вучић обећао да ће се то догодити почетком ове године.
Ђорђевић сматра да се поновна најава, пред београдске изборе, може схватити као добар маркетнишки потез, да је то порука не само припадницима служби безбедности већ и грађанима – повећавамо њима плате, осигуравамо бољу безбедност свих.
„Доста се прича, али поставља се питање шта ће се десити на крају“, додаје Ђорђевић.
Коментаришући измене и допуне Закона о БИА, каже да је Србија поново пропустила прилику да заокружи у законодавном смислу рад тајних служби.
Измене закона о БИА немају додирних тачака са Акционим планом за Поглавље 24, јер је препорука ЕК била да се смањи улога те агенције у кривичним истрагам, борби против организованог криминала и сл, наводи.
„Измене Закона о БИА су пре свега донесене због промена које су настале у Закону о полицији из 2016“, каже Ђорђевић.
Говорећи о новим овлашћењима директора БИА, каже да је и стари закон омогућавао запошљавање без конкурса.
Јавност је, додаје, највише заокупирало то што ће директор Агенције имати нова овлашћења и да ће запошљавати људе без конкурса.
„То је била ситуација и раније, и стари Закон о полицији из 2005. је омогућавао да се људи запошљавају без конкурса“, додао је.
Ђорђевић истиче да у Србији постоји једна дуга, лоша праксу усвајања закона по хитном поступку, као и то што се доста дуго чека на усвајање законских подаката.
Овај закон уопште није у вези са евопским интеграцијама, додаје и каже да смо изгубили нит да расправљамо о томе какве су тајне службе потребне Србији, да ли је добро да неко ко је био високи функионер наке партије буде на врху те агенције…
„Политички актери у Србији немају довољно снаге, ни воље да преломе – да ураде безбедносни сектор како ваља“, примећује Ђорђевић.
Он истиче и да је Стратегија националне безнедности стара, да су се у међуврему појавили неки нови изазови. Додаје да се сада прича о новој, и да министар говори да ће бити донесена до краја године.
Софија Мандић, такође из Београдског центра за безбедносну политику, каже да је Закон о БИА иницијално лош, у основи, и да ствари морају да крену испочетка.
Истраживање: Пало поверење грађана у суд и тужилаштво, полиција друга
На узорку од 6.000 грађана Београдски центар за безбедносну политику радио је истраживање о поверењу грађана у полицију.
Највише поверења грађани Србије имају у образовање, затим следи полиција, здравство и локална самоуправа, преноси Мандићева. Проценат поверења у полицију из године у годину расте благим темпом, али и даље половина грађана нема поверења у тако виталну институцију, наглашава. Каже да постоји велики простор за побољшање, и да МУП има да уради много да би друга половина грађана имала више поверења. Истраживање је показало да је највише пало поверење у тужилаштво и судије и то је веома озбиљна ствар, додаје.
Једина иституција према којој је је мало повећано поверење у односу на прошлу годину је локална самоуправа, наводи Мандићева.
Говорећи о томе шта је потребно да би се повећало поверење грађана у полицију, Ђорђевић каже да треба да се настави с пројектом развоја полиције у локалној заједници. Полицајци би требало да упознају своје комшије, каже. Досадашње акције су се сводиле на викенд активности, где су се грађани сликали са полицајцима, нарочито са онима из Жандармерије и специјалнијх јединица, наводи Ђорђевић. То није срж идеје, суштина је да полицајци знају који су проблеми једне микрозаједнице и да делују превентивно, истиче гост Новог дана.
Навео је да треба радити и на формирању локалних савета за безбедност, што је идеја која постоји дуго, а с тим у вези, додаје, постоје и добри примери као што је Зрењанин… Каже да је добро да се скупе људи различитих профила из здравства, школства, из центара за социјални рад, полиције и да разговарају о томе шта би требало да се уради за безбедност локалне заједнице, у саобраћају и слично.
Најава о контакт полицајацима у том смислу може да буде нешто ново, каже Ђорђевић.
