Прочитај ми чланакШколе, амбуланте, ветеринарске станице и продавнице су затворене. Посетиоци су ретки, а путеви су препуни рупа
Репушница, село на падинама Старе Планине у источној Србији, некада је било пуно живота, а данас у њему кафићи зврје празни, куће су затворене, а улицама нико не корача, наводи се у репортажи коју је данас објавио Ројтерс.
Школе, амбуланте, ветеринарске станице и продавнице су затворене. Посетиоци су ретки, а путеви су препуни рупа, наводи Ројтерс.
Због расељавања становништва, изазваног употребом механизације у привреди, касније затварањем фабрика у државном власништву и егзодуса из Србије услед ратова током 1990-их, ово село, смештено близу границе са Бугарском, од 1998. године нема стално насељених људи.
Агенција наводи да се у многим оближњим селима број становника значајно смањио и понекад у њима остане само по један старији брачни пар или чак једна особа.
– Неки људи су отишли, одселили се у потрази за бољим животним стандардом. Село је било занемарено и игнорисано, нарочито када је реч о инфраструктури – каже Раде Богдановић, пензионисани ветеринар из Калне, села у општини Књажевац, чији део такође чини Репушница.
– Остали су само старији, родитељи оних који су отишли, а временом су и они остарели и умрли – каже Богдановић, истичући да је број становника у Кални са 4.000 пао на само 1.000.
Између 2002. и 2011. године, Србија је изгубила преко више од 377.000 – или пет одсто – од укупно близу седам милиона становника, наводи агенција, позивајући се на податке са пописа.
Према подацима Српске академије наука и уметности, број становника опао је у 86 одсто од укупно 4.600 села у Србији, наводи Ројтерс, истичући да је ситуација у неким другим земљама Балкана и југоисточне Европе слична.
– Сада имамо број становника који је на нивоу онога што смо имали после Првог светског рата – истиче Марија Јеленковић, један од општинских званичника.
Током шездесетих, седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, око милион људи кренуло је у потрагу за запослењем на Западу, док се број становника који су Србију напустили током ратова у деведесетим процењује на 700.000, наводи агенција.
Одлив становништва наставио се после пада Слободана Милошевића, а са преласком на тржишну економију, многе државне фабрике су затворене.
Тренд заснивања породица са мањим бројем чланова је, према попису из 2011. године, довео до пораста просечне старости становништва на 42 године, док је 2000. године тај просек износио 40 година.
Српска влада је покушала да реши овај проблем побољшавајући инфраструктуру и нудећи подстицаје младима вољним да остану на селу, али ти напори тек треба да дају резултате, наводи Ројтерс, додајући да је идеја о насељавању миграната са Блиског истока у празним селима напуштена.
