Прочитај ми чланак

КРАЈ НОВАКОВЕ СЕРИЈЕ и свет каквог се нико не сећа

0

Последњи пут када Новак Ђоковић није био на УС Опену, Надал није почео да носи бермуде, Федерер је против Рафе одиграо један меч, а Зверев није знао да чита.

У години када Твитера и Инстаграма није било ни у најави, а Фејсбук је тек настао, најбољи српски тенисер Новак Ђоковић није учествовао на УС Опену.

Од 2004. године која је претходила његовом првом наступу на америчком ГС све до проблема са лактом, повлачења са Вимблдона и изостанка са УС Опена 2017. прошло је пуних 13 година, а слика у тениској историји се абнормално променила.

Ривалство Роџера Федерера и Рафаела Надала тек је било у повоју јер су њих двојица у Мајамију 2004. године одиграли свој први од 37 досадашњих дуела.
Тек пунолетни Шпанац у свом касније препознатљивом издању са траком на глави и бермудама добио је меч са 6:3, 6:3. Занимљиво је да ни један ни други нису стигли до финала. Трофеј је отишао у руке Ендија Родика коме је финални меч предао Гиљермо Корија.

Историја о ФЕДАЛ ривалству, а онда и „Великој четворци“ је почела да се пише, а то писање је почео Федерер који је постао први од Матса Виландера са три освојена Грен слем турнира у истој години. Аустралиан Опен, Вимблдон и УС Опен на коме није било Ђоковића.

У финалу је ’страдао’ Лејтон Хјуит за први трофеј Федерера на Отвореном првенству Сједињених Држава.

Швајцарац је 2004. освојио укупно 11 турнира и већ претакао своје врхунске партије у легенду која је тада још увек у Србији била позната као „Роже Федерер“. Од 18 мечева против Топ 10 тенисера те године је победио у свих 18.

Љубитељи тениса у Србији и шире ће често рећи да је то због тога што првих година доминације није имао достојне противнике у врху, које је потом добио у Надалу, Ђоковићу, те знатно касније Марију и осталим играчима.

Од Новаковог вртоглавог успона ка врху, и далеке 2007. године сви у женском делу тениске листе углавном памте Белгијанку Жистин Енан Арден (касније само Енан) која је на WТА листи била неумољива.

Али годину пре 2005. и првог појављивања голобрадог Ђоковића у Њујорку на Флешинг медоузу, сезону је као тениска краљица завршила Рускиња Анастасија Мискина – освајачица Фед купа са Русијом и Отвореног првенства Француске.

На хоризонту је била и 17-годишња Марија Шарапова која је освојила Вимблдон победом над Сереном Вилијамс у финалу и означила оно што су медији називали „крај доминације сестара Вилијамс“. Како су само погрешили.

Што се српских играча тиче, Јанко Типсаревић је био на својим тениским почецима у професионалним водама, а сви су се уздали у Јелену Докић која је тада била шеста играчица на свету.

Првом трофеју са Ролан Гароса Рафаел Надал се у том тренутку још није радовао, али јесте првој АТП титули после победе над Хосеом Акасусом у финалу Сопота. Трианест година касније има десет Ролан Гароса у својој колекцији, дупло више него трофеја на преостала три највећа турнира збирно. Ипак, колико је слика у тенису једно време до уздизања Федерера била шаролика показује и то што је освајач Ролан Гароса пре 13 година био Аргентинац Гастон Гаудио.

Тројка на челу са Федерером је освојила невероватних 47 Гренд слем трофеја. Када томе додамо и оне које је освојио Мари добија се збир од 50 титула. Баш је Британац 2004. године био јуниор који је освојио УС Опен победом над Сергејом Стаховским у финалу, а занимљиво је да му је и први Гренд слем био УС Опен 2012. године.

После деценијске доминације четворице тенисера којима су се у међувремену као освајачи највећих турнира спорадично придруживали Хуан Мартин Дел Потро, Марин Чилић и Стан Вавринка, тенис на помолу има неколико нових звезда.

Предводи их Немац руског порекла Александар Зверев који је до свог првог мастерс трофеја дошао управо победом над Новаком у финалу Рима ове године. Зверев је пре 13 година био момчић од седам година који вероватно још увек није знао ни сва слова азбуке док је пратио свог старијег брата Мишу Зверева и навијао за њега на турнирима.

Данас је Зверев шести на АТП листи, једно место испод Ђоковића, а пошто се Новак неће такмичити до краја године, извесно је да ће га Зверев претећи на листи.

Још један од момака који припадају млађој генерацији је и Доминик Тим. Аустријанац је 2004. године имао 10 година, а данас је на сваком од већих турнира конкурентан за трофеј. Тим још увек чека прилику за први мастерс и Гренд слем и вероватно је само питање времена када ће му се то остварити.

А Новак? Новак је 2004. дебитовао за репрезентацију Србије и Црне Горе у Дејвис купу против Летонца Јаниса Скодериса, освајао је фјучерсе и челенџере да би већ следеће године почео да игра само АТП турнире.

Он је први пут заиграо на УС Опену 2005. године када је Федерер у финалу победио Андреа Агасија и све до сада није пропустио ниједан турнир, два пута је подизао пехар намењен победнику (2011. и 2015.), а још пет пута је у финалу губио (2007, 2010, 2012, 2013. и прошле године).

Те 2005. стигао је до треће рунде, савладао је Монфиса и садашњег тренера Марија Анчића пре него што је у трећој рунди изгубио од Фернанда Вердаска после пет сетова 6:1, 4:6, 6:7, 6:4, 6:4. Исте године су у главном жребу по први пут играли и Енди Мари и Стан Вавринка.

На почетку Ђоковићевог успона деловало је да је од свих Грен слемова најближи покоравању управо овог на америчком континенту, ако се узму у обзир резултати у Индијан Велсу, Мајамију, Монтреалу… уосталом, Ђоковић је до првог ГС финала дошао у Америци. Бољи је 2007. године био Роџер Федерер са 7:6, 7:6, 6:4.

„А шта му је сада? Леђа, кук? Грчеви, птичји грип или САРС?“. Две титуле и седам финала на папиру звучи лепо, али није увек било лако. На то подсећају ове речи Ендија Родика који је пре свог четвртфиналног меча УС Опена 2008. године повреду Србина прокоментарисао на шаљив, али малициозан начин.

Етикету “онога који одустаје” Новак је већ тада носио, али се изнад тога за почетак издигао победом у четвртфиналу над Родиком, да би све то претворио у заборав незаборавном 2011. Годином када је по први пут засео на тениски престо.

Шест година касније и даље је у врху, али није на врху и ни близу врхунске форме. Шест година је старији, исто толико искуснији, али и истрошенији.

Ове године по први пут после 13 година пропушта УС Опен ии амерички турнеју због повреде због које је овог пута одустао на Вимблдону.