Прочитај ми чланак

КАД ЗАГУСЛА Канађанка

0

Млада научница превалила пут од Њуфаундленда до Врбаса да би проучавала древни инструмент. можда ме избаце из стана или хотела кад будем засвирала - каже Стефани Мекензи.

Професорка универзитета из Канаде учи да свира гусле у Врбасу! Стефани Мекензи је докторирала изучавајући англосаксонску традицију, а сферу својих интересовања проширила је и на српску епску поезију. То је разлог због ког је стигла у Врбас, за који јој је речено да више од било ког места у нашој земљи одржава гусларску традицију.

Њени домаћини и учитељи у Врбасу су чланови КУД гуслара „Вук Мандушић“.

– Прво што сам сазнала је да су гусле и њене поруке веома моћне, јер носе историју и дух српског народа. Звуци гусала су очаравајући и просто је невероватно колико се расположења може дочарати са само четири тона, колико овај древни инструмент производи – одушевљена је канадска научница.

Докторка Мекензи је наручила гусле које жели да понесе у Канаду, али ће јој КУД „Вук Мандушић“ поклонити овај инструмент.

– Тренутно размишљам само о томе да ли гусле могу носити у коферу и хоће ли ме избацити из стамбене зграде или хотела кад будем свирала, јер је њихов звук оштар и драматичан, и од слушаоца захтева стрпљење – каже она.

Пошто песме које се певају уз гусле обрађују теме из историје, Стефани је, да би схватила суштину гусларске поезије, пропутовала Србију обилазећи православне цркве и манастире, римске рушевине и остатке зграда бомбардованих 1999. године. У Београду се дружила са песницима и теоретичарима усмене књижевности, а многа знања је, како истиче, покупила и од људи на улици или у кафићима, с којима се упуштала у разговор.

– Изненађујуће је колико људи у Београду, као и у другим деловима Србије, познају светску историју. Задивљујуће је да већина њих тачно зна где је Њуфаундленд, град у којем живим. За Канађане, са изузетком можда оних који живе у Торонту, не би се могло рећи да су толико образовани и начитани као Срби – наглашава др Мекензи.

Она хвали изузетну љубазност и гостопримство нашег народа, а занимљиво је, наводи, да је Србија врло безбедна земља, за разлику од многих у којима, како каже, ноћу није могла слободно да шета.

На предлог општине Врбас, у сарадњи са друштвом „Вук Мандушић“ и Савезом гуслара Србије, певање уз гусле је 2013. године уписано у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа РС при Етнографском музеју у Београду. Поднета је иницијатива да гусле заштити и Унеско.

ПОЧАСНИ ЧЛАН

Миљан Вујовић, председник КУД „Вук Мандушић“, подвлачи да је за ово друштво и општину Врбас изузетна част да угосте научницу из далеке Канаде, која истражује наше обичаје и епску поезију уз гусле.

– Оставила је велик утисак на нас својом скромношћу и жељом да научи да свира гусле. Врло брзо је успела да извуче чисте тонове. Уручили смо јој почасну чланску карту нашег друштва – напомиње Вујовић, првак Војводине и трећи у Србији у гуслању.