Прочитај ми чланак"Балканска рута" је формално већ годину и по затворена, али се избеглице и даље сналазе и - пролазе. Већи прилив биће у октобру и новембру. „Илегалци“ уз помоћ кријумчара прелазе у Мађарску, Хрватску...
Формално затворена у марту прошле године, такозвана „балканска рута“ и даље функционише, али у далеко мањем обиму него у време највећих пикова 2015, када је кроз Србију дневно пролазило и по 12.000 људи. Миграције, како оцењује републички комесар за избеглице Владимир Цуцић, улазе у редовне токове, какви су били пре „бума“, али нико не може да гарантује да се ситуација у неком тренутку неће променити. Засада, ипак, нема таквих најава.
– У октобру и новембру, када се заврше годишњи одмори, увек имамо повећан прилив, али не очекујемо ништа драматично. Упркос томе, сви смо у пуној приправности, пажљиво ослушкујемо шта се дешава у Турској, улазне и излазне тачке су под будним оком здружених снага војске и полиције, прихватни центри су спремни. Комесаријат свакодневно брине о више од 4.000 људи – каже Цуцић.
Многе очи упрте су и у изборе у Немачкој, 24. септембра. После овог датума знаће се немачки став у вези са мигрантима, односно да ли ће ова земља почети враћања. Још није било званичних разговора где би азиланти били враћени и да ли би можда неки могли да заврше и у нашој земљи.
И Иван Мишковић из Комесаријата за избеглице слаже се да је „балканску руту“ немогуће потпуно затворити:
– Један број успева да уђе у нашу земљу, као и да из ње изађе, али ни веће земље од нас, па ни оне које су подизале жице, нису успеле херметички да затворе границу. Онакве масовности као пре две године нема пре свега јер Немачка, и даље најпожељнија дестинација, не држи више отворена врата. Важно је да су људи у нашим прихватним центрима свесни ситуације.
А у прихватним центрима је у петак било смештено 4.100 људи, од чега највише у Обреновцу – 702. Како Мишковић подсећа, Мађарска радним данима пушта укупно по 10 људи „преко црте“. То значи да породице са децом у српским прихватним центрима на прелазак северне границе чекају по годину дана, а самци и дуже.
Радош Ђуровић, из Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила, подсећа да је највећи мигрантски талас заустављен захваљујући договору са Турском, која из тог споразума црпе велику финансијску корист. Питање је, међутим, да ли би и када Турска могла да се предомисли и подигне брану, ако оцени да су јој угрожени интереси.
– Талас избеглица само је прешао у илегалне токове. Све већу корист имају кријумчари људи. Процене су да у нашој земљи ван центара, да кажемо илегално, борави 800 до 1.000 избеглица и миграната. Они махом гравитирају ка Војводини, има их код Сомбора, Кикинде и Шида, по шумама и ван насељених места. Мање су видљиви и о њима се мање прича, али они проналазе путеве да оду у Мађарску, Румунију, Хрватску – каже Ђуровић.
Према подацима Инфо парка, у овој години одобрен је само један захтев за азил. Стеван Таталовић, аналитичар Инфо парка, каже да је „азилна процедура у Србији до сада била спора и рестриктивна, резултирајући у малом броју одобрених азилних захтева и великом броју прекинутих, одбијених или одбачених случајева“:
– У 2016. Србија је на 574 поднета захтева одобрила 16 азила, док је у 2017. предато 158 захтева и до сада одобрен само један. За то време, неке суседне земље, упркос оштрим мерама заштите граница показале су већу ефикасност у азилним процедурама. Мађарска, чије су азилне политике често предмет међународне критике, у овој години је до сада доделила чак 528 позитивних одговора на 1.814 захтева за азил или супсидијарну заштиту – рекао је Таталовић.
ЗАКОН О АЗИЛУ
Закон о азилу, баш као и закон о странцима, већ дуго је на чекању и нико са сигурношћу не може да каже када ће бити усвојени. Ђуровић мисли да и постојећи нуди добра решења, али проблем је у примени, па су азилне процедуре јако споре. За првих шест месеци ове године, према њему, 3.250 људи изразило је намеру да затражи азил, али га нико није добио.
ЂОРЂЕВИЋ СА АМБАСАДОРОМ ПАКИСТАНА
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић састао се са амбасадором Пакистана у Србији Сиедом Адилом Гиланијем. Изнет је заједнички став о дијалогу који је неопходан за решавање проблема изазваних миграционим токовима. Ђорђевић је амбасадору предложио посету прихватним центрима у Прешеву и Бујановцу, у којима борави значајан број миграната који су држављани Пакистана.
