Прочитај ми чланак

ДЕЈТОН као оверена копија и „Холбруково писмо о КиМ“

0

Београд -- Ивица Дачић као да је задужен за подизање прашине у јавности ових дана, па је након предлога о разграничењу КиМ изнео на сто и "Холбруково писмо" о Косову.

Говорећи за таблоид „Српски телеграф“, Дачић је подсетио на чињеницу да ниједан државни орган у Србији нема оригинални примерак Дејтонског споразума, а затим је скренуо пажњу и на то да нигде нема наводног писма Ричарда Холбрука Слободану Милошевићу у ком, наводно, дипломата „потписује“ да САД „никада неће признати независност Косова“.

„Сви се праве блесави кад их питам, а незамисливо је да Србија нема сачуван примерак Дејтонског споразума. Сви Милошевићеви сарадници тврде, а његова секретарица се куне да је Милошевић звао и да јој је дао папир на коме је Холбрук, тадашњи главни преговарач између Запада и Србије и амерички изасланик, потписао Милошевићу (током преговора 1998. и 1999) да Америка никада неће признати независност Косова“, каже Дачић.

Потпредседник Владе је оптужио и да су његови бивши коалициони партнери, са којима је сарађивао пре 2012. године, „све опљачкали“.

„Нема ни тог папира, они су, бре, све опљачкали. Кад су хапсили Слобу, ништа није остало“, рекао је Дачић за „Српски телеграф“ и додао да је и „Дејтон“ Милошевићево дело, као и Резолуција СБ УН 1244.

Говорећи о писму које спомиње Дачић, блиски Милошевићев сарадник и један од представника Србије у Рамбујеу Никола Шаиновић каже да „не зна да ли је такав документ потписан“, али да зна да је званичан став Американаца био да је Косово део Србије.

Међутим, вреди подсетити, Шаиновић је недавно за недељник „Експрес“ рекао да је Холбрук хтео да преговара о Косову много пре 1998. године, односно током преговора о Дејтонском споразуму.

Из Шаиновићеве приче делује да је Холбрук и пре Рамбујеа био отворен о томе шта САД жели са Косовом. Додуше не као десетак година касније, када је у Приштини рекао да ЕУ не би смела да прими Србију у своје чланство, док год Србија „испољава претензије на Косово и сматра га делом своје територеиј“.

Шаиновић каже да је Милошевић 1995. године у Дејтону одбацио Косово и причу о НАТО протекторату као тему, а да се Холбрук поново званично активирао око јужне српске покрајине неколико година касније.

Како је тада рекао Шаиновић, из хашке архиве се види да је Холбрук Албанцима обећао државу у Женеви 1998. године, односно у периоду из ког датира његово наводно обећање Милошевићу.

Шаиновић је навео и да су Милошевић и тадашње државно руководство Србије били спремни на америчке потезе и да су очекивали њихову политику према независности Косова.

Што се нестанка оригинала Дејтонског споразума тиче, то није толико нова прича.

У многим текстовима у којима се говори о годишњици потписивања документа којим је окончан рат у БиХ, наводи се да су поједини оригинали изгубљени, а познато је да Француска чува свој примерак у архиви и да „шаље оверене фотокопије“ када их неко из бивше СФРЈ затражи.

Прво је на видело изашао нестанак оригинала из БиХ, када су се појавиле и приче о томе да је „Карл Билт модификовао документ“, који иначе никада није ни ратификован нити званично преведен у БиХ.

Затим је „Политика“ истраживала где се налази српски примерак, али није успела да га пронађе.

Шеф кабинета министра спољних послова 1995. године Владо Надеждин рекао је 2008. за „Политику“ да је лично после потписивања однео српски примерак у тадашњи МИП, али њега 13 година касније није било.

Ивица Дачић је још тада, неколико месеци пре него што ће се договорити о уласку у власт са ДС, рекао да се Дејтонски споразум највероватније налази у министарству, али да је „могуће да је београдски примерак нестао“.

Из Председништва су рекли да они чувају документа настала после 1998. године, а да је можда адреса Управа за заједничке послове републичких органа. Тамо су рекли да Дејтонски споразум никада није био код њих.

Бивши шеф дипломатије Горан Свилановић тада је рекао да по преузимању дужности, након петооктобарских промена, није могао да нађе тај документ, па је он на ратификацију у националном парламенту стигао као „оверена копија“ примерка из Париза.

О примерку који је припао трећем потписнику из бивше СФРЈ, Фрањи Туђману, нема информација.