ВУКАДИНОВИЋ: Српска жаба довољно скувана – Вучић отворено нудио Косово Албанцима

13

Овог аутора и овај портал, ма шта иначе о њима (тј. нама) мислили, не треба посебно п(р)озивати ни подстицати на дијалог о проблему Косова и Метохије. Лично, о томе мислим и пишем континуирано (неки би рекли, „смарам“) независно од тога да ли је тема та политички опортуна, пожељна или проскрибована. И лично сам, такође, сведок како се ова косовска тематика, годинама, перфидно и систематски гура на маргину, карикира и багателише, како од стране „либерално-грађанистичке јавности, тако и од једног немалог дела квази-патриотских и „турбо-националних“ кругова.

НСПМ рубрика „Косово и Метохија“ са својим стотинама текстова наш је допринос борби против тог заборава и те маргинализације – али, исто тако, и против површне инструментализације и политикантске злоупотребе у оним случајевима када актуелна власт (било која) закључи да јој баш одговара да ствар мало „подгреје“ из својих дневнополитичких и политикантских разлога.

У досадашњем току овог тзв. „дијалога о Косову“ најнеумеснија, најлицемернија и убедљиво најогавнија јесте тенденција да се сви они који нису априори убеђени у потребу брзе и тоталне капитулације (признање независности, потписивање „правнообавезујућег споразума“ и/или столица за Косово у УН) аутоматски сумњиче да „позивају на рат и крвопролиће“. И то врло често управо од оних који су, онда када је то било препоручљиво и њима лично профитабилно, на рат неодговорно хушкали, не водећи много рачуна о животима и судбини обичних људи од Крајине до Косова и Метохије.

Ипак, најкомичнији су актуелни покушаји да се политичка изнудица и спремност на отворено квислинштво на један орвеловски начин у јавности представе као „одговорност за будућност“, па чак и као нека врста екстремне „храбрости“ и „јунаштва“.

На страну то што Вучићева (СНС) власт до сада није показала капацитет ни вољу да води истински дијалог са било ким, и о било чему. Откуда онда сад, одједном, овако громогласно и ентузијастично најављени „дијалог о Косову“, када је управо та тема годинама систематски избегавана и потискивана на маргину интересовања српске јавности и од које актуелна власт практично пет година бежи као ђаво од крста. (Уосталом, није сасвим случајно ни то што је писац ових редова своје последње „живо“ гостовање у некој дебатној ТВ емисији на српском „јавном сервису“ имао још почетком 2013. односно, непосредно пре потписивања Бриселског споразума – и после никад више.)

Да ли је неко проценио да је „српска жаба већ довољно скувана“? Да ли је Вучићу исцурело време да испоручи оно што је обећао, па сада мора да убрза испоруку? Да ли га неко притиска да се ствар на Косову реши „по моделу две Немачке“, и да Србија престане да се противи пријему Косова у УН, па чак и да, евентуално, у том правцу апелује и на Москву и Пекинг? Да ли „унутрашњи дијалог“ треба да послужи само као димна завеса и смоквин лист за одлуке које су већ донете – а и као својеврстан алиби (зато се медијски форсирају што капитулантскији предлози и што опскурније личности) захваљујући којем будући Вучићев предлог треба да се представи и доживи као „разумно“, „средње“ и, такорећи, „патриотско решење“.

Већ чујем глас прорежимских критичара и коментатора: „А шта је алтернатива, мајковићу? Шта ти предлажеш? Шта да се ради?“ Е, па скоро све супротно од онога како је радила ова, а у великој мери и она претходна власт. Не срљај и не форсирај расплет онда када си у неповољнијој позицији. Држи чврсто оно што држиш и не даји то (безбедност и правосуђе на северу, енергетика, међународни телефонски број…), за врапца на грани званог „Заједница српских општина“ и виртуелни напредак на више него неизвесном „европском путу“.

Ха, па то је онда „замрзнути конфликт“! Јесте, па шта? Зовите га како хоћете. Тзв. „замрзнути конфликт“ се представља као „најгоре решење“ управо од стране оних који желе да решење буде брзо – и неповољно по српске интересе.

Дакле, од стране: 1. Албанаца – којима се жури да закруже своју државност. 2. Западног дела „међународне заједнице“ (читај САД и водећих чланице ЕУ), који косовску независност подржавају и спонзоришу. И, коначно, (3.) једног, не толико великог колико гласног и утицајног домаћег политичког лобија који ради за оне поменуте под тачкама 1. и 2. Е, сад, невоља је што се последњих година тој групацији придружила и бесловесна и/или бескарактерна – увек се колебам шта је ту примарније, али на крају му, заправо, изађе на исто – СНС армија. И што се више готово не може разликовати шта о Косову и поводом Косова каже Александар Вучић, а шта евроатлантске перјанице попут Чеде Јовановића, Соње Лихт и Вука Драшковића. Сви они траже „брзо решење“ и „храбре потезе“, које ће нас „погурати напред“.

Уосталом, погледајмо кипарски конфликт. Још мало па пола века траје кипарска криза и преговори у вези ње – обе стране држе своје позиције, помаци су мали и микроскопски – па, опет, нити су се у међувремену међусобно поубијали, нити су пропали једни или други. Иако, разуме се, ни једна ситуација није иста и дословно упоредива, чини ми се да би Србија имала штошта да научи из овог кипарског примера, без обзира да ли се фокус ставља на интегралистички (грчки) или сепаратистички (турски и „севернокипарски“) аспект проблема. Другим речима, Србија би морала да, попут Никозије, чврсто инсистира на територијалном интегритету и, истовремено, могла да, попут турске мањине на северу острва, енергично чува српске позиције на северу КиМ, као залог за неке будуће, озбиљне, а не фингиране преговоре о статусу. Научити се, дакле, има чему и може како од кипарских Грка, тако и од Турске и од кипарских Турака. Али је актуелна власт, комбинацијом своје глупости и спољних „пријатељских савета“, тај модел унапред отписала и прогласила за „најгору могућу солуцију“.

Нажалост, исхитрено и олако потписани „Бриселски споразум“ – и то је његова најпогубнија страна – увелико је погоршао српске позиције на северу покрајине, практично изручивши Албанцима ову компактну српску територију (над којом, обратите пажњу на ово господо режимске патриоте и сви Ви који говорите како је „Вучић, ипак, мање зло“, све до доласка Вучића и СНС-а Приштина и Тачи нису имали готово никакву оперативну контролу), чиме је, заправо, смањена шанса да до било каквих озбиљних разговора дође. Јер, зашто би Албанци уопште преговарали ако смо им Бриселским споразумом 1. и 2 (као и претходећим, „Борковим“ споразумом са Едитом Тахири) дали мање-више све до чега им је стало и што би их, евентуално, могло натерати на неке уступке, било Београду, било Србима на северу КиМ.

Уколико, пак, такав договор који би гарантовао очување барем минимума српских државних и националних интереса на КиМ није могућ – а сва је прилика да није, јер се косовским Албанцима чини да немају разлога да праве било какве уступке, а ни запад их не притиска озбиљно да то чине – онда је замрзнути конфликт свакако „друго најбоље“, то јест, најмање лоше решење. У сваком случају, много боље од класичне предаје и капитулације која нам се у досадашњем току Вучићевог „унутрашњег дијалога“, у различитим паковањима, нуди као „генијално“, „храбро“ и спасоносно решење.

Плашим се да чувена Дучићева опаска о онима који су храбри „не зато што се никога не плаше, већ зато што се ничега не стиде“ итекако може да се односи и на зло које у овом тренутку Србијом влада.

  • Aljeka

    Шоте мори Шоте, Шоте машала …

  • gifteconomy

    САда се Срби на Косовy не зову Срби – него „Косовари“ ! Поред крвата, босанаца, чрногороца, македонаца… имамо и „косоваре“ !
    Деле нам род – цепају, одвајају отуђују… и успевају !

  • Max

    morava
    Thursday, August 10, 2017
    A ГЕНЕРАЛИ ЋУТЕ И, ДАЉЕ
    Најбољи доказ да је Србска војска разграђена до понижења јесте чињеница да је Александар Вулин постављен за Министра одбране.
    Нећу помињати министре војне ,из Србске историје, који су се због тога окренули у њихове гробове. Нећу их помињати због пијетета према њима а и, да Александру Вулину, не облачим војни шињел кога није достојан.
    Србски „краљ Иби“(како рече г-ДИН Б. Драгаш), који влада Србијом системом…“ми горе вама доле“…својим указом, као обликом презирања Србске историје, нареди СНС већини ,у Скупштини Србије,да изгласа Вулина за новог министра војног-он рече Маја(колибри), позвони два пута и ,весели, напредњаци учинише од Вулина министра војног.
    Верујем да је официрски кор Војске Србије, чувши да је њихов врховни командант, одабрао Вулина да им буде министар, у ставу мирно, поздравио слике врховног команданта и новог министра.

    Господо ГЕНЕРАЛИ, надам се да вам је симболика именовања Вулина за министра јасна : неспособан да служи војску, биће перфектно способан да војску држи неспособном да служи народу Србском.
    Курс који су победници пето-октобарске револуције заузели, траје до данас: школуј, опремај и плаћај Војску Србије, да служи интересима запада. Њена друштвена улога Уставом из 2006.године, дефинисана је, гле парадокса, на одбрану и одбијање ,евентуалног, спољњег агресора, док тај, „спољни“ агресор држи једну ,од својих највећих база, на јужном делу Србије-КиМ.
    Војсци Србије, пето-октобарски господари, до данас, наметнули су као најважнију војну вежбу-„вежбање“демократије, кроз тзв „цивилну контролу“ војске; заједничке војне вежбе са „спољним агресором“; повремене вежбе са војском Русије(углавном да би се поменути господари обукли у маске патриота); војне мисије у иностранству.
    Не ретко, Војска Србије има дужност телохранитеља рођацима државних функционера. Њена церемонијална улога је, додуше, одувек постојала.
    Учешће Војске Србије у друштвеним збивањима видљиво је у елементарним непогодама, у спасавању , у спасавању која имају промотивно-политички значај и за која Војска иде чак до сопственог жртвовања.
    У последње време Војска Србије активна је у одбрани синдикалних права њених припадника у захтевима за веће плате и бољим условима „служења народу“. Било би интересантно знати да ли су генерали Војске Србије разрадили тактику демонстрација војног синдиката или је то само морално-политичка настава коју надгледају.
    Да се разумемо: Србска Војска је, за већину од нас,јунаци који су св. Царем Лазаром, изгинули у боју на Косову; они што су на чегру изгинули и од њихових глава саздана ћеле Кула; јунаци из Балканских ратова; они које Врховна команда избрисала из списка живих зарад части одбране Србске престонице; она војска која је прошла голготу Албаније и пробила Солунски фронт. Србска војска и сва војска која је ратовала против нациста, зла које је хтело ЕУ, пре данашњих пропагатора исте идеје; Србска војска је и јунак Тепић , који је жртвовао себе да непријатељу не падне у руке касарна коју је бранио.
    Србска Војска јесу јунаци који су на КиМ ратовали против армија ЕУ и Америке, непријатеља са преко 700 милиона становника и са највећом војном силом од настанка света. То је она Србска Војска која је на караули Кошаре потврдила да је Србија земља за коју вреди погинути и кроз јунаштво младог Мађара показала шта је родољубље . Слава му и слава свим оним јунацима који су на најбољи начин, као прави витезови, бранили границе Србије. То су прави Србски генерали и официри, који су својим јунаштвом, војном вештином и, изнад свега, родољубљем, понизили највећу армаду у свету.
    Апсурдно је да су последње победе Србске војске, власти пето-октобарске револуције преобратиле у своје победе над Србском војском: командни кадар предали су Хагу да им суде само зато што су бранили Србију од агресије. Те ,исте власти, истопиле су оружје и разоружали Србију, онако како су од њих тражили њихови ментори са запада.
    У време досовске власти у Србску војску умарширали су неки ,нови, генерали којима је демократија важнија од територијалног интегритета Србије, а међународне ,војне, мисије важније од очекивања народа да га штити и у рату и у миру, а веће плате су им постале већа брига од бриге што су плате радника исто тако мизерне, као и њихове.

    Стварни разлог зашто све ово пишем јесте питање које ме мучи: да ли генерали, који данас командују Србском војском стварно верују да је „демократија“ битнија од издаје земље? Да ли генерали верују да је прихватљиво да,макар он био и врховни командант, отвара дијалог о томе да део окупиране Србије, буде предат окупатору и његовим слугама.?
    Да ли данашњи генерали у Србској војсци верују да Србија није окупирана и, да је намесник окупатора ,њихов врховни командант. Господо генерали ви , као и сваки становник Србије, зна и осећа да је окупиран. Ваша је дужност да окупатору поручите да не пристајете на капитулацију, а врховног команданта, опменетеаа да да нећете дозволити отцепљење дела Србске територије.!
    На крају : господо генерали, мислите ли да вам о наоружању, количинама и врсти треба да одлучује неко ко не зна ни шта су сошке и уз то био неспособан за служење војног рока.
    Како се осећате када салутирате врховном командант чији су „најбољи пријатељи“ они који су боли врховни команданти армијама које су бомбардовале Србију?
    Господо генерали, ако вам ваш врховни командант није , још увек, успео да промени свест, скупите храброст и поручите му да предају КиМ нећете дозволити. А ако храброст немате-ћутите и даље и останите у вашим кућама када народ одлучи да предају дела Србије спречи. Тог дана скините ваше униформе и предајте народу Србије, а он ће одлучити коме ће их дати.

    Служим НАРОДУ!
    Живела, небеска, Србија!!!

    mislitidrugacije.blogspot.com
    max krans at 10:35 PM
    Share

    No comments:
    Post a Comment


    Home
    View web version
    About Me

    max krans
    View my complete profile
    Powered by Blogger.

    • ЏЕРОНИМО

      Ovaj peder i dustabanlija sa kokošjim prsima koji nije video prst ispred nosa i kao takav oslbođen služenja vojnog roka
      odjedanput je postao lik koji ima vzijju!.

      Dok je bio ministar za rad i socijalnu politiku , kao okoreli neradnik i parazit izjavljivao je da korisnici socijalne pomoći treba da istu zarade na državnom kuluku, držeći se poznate nacističke izreke da „rad oslobađa“….

      Picousti veleizdajnik i psihopata Aljek Musliju ga je odabrao po osnovu iste polne orjentacije i kao ludog klovna koji je u stanju da svaki debakl proglasi za podvig, i da u to sam poveruje.

      Crnokošuljaš koji imitira Dučea, iako je izložen opštem odsmehu, sprdačini i čaršijskoj zajebanciji, pretpostavljen je bednom generalitetu, koji kolektivno prećutkuje svoju sramotu. Sumorno je i mučno gledati Dikovića kako se koči, prsi i salutira pred ministarskom kreaturom, poništavajući tako svaku vrstu vojničkog ponosa i oficirske časti (ako je uopšte ima i ako se to još tako zove) .

    • Đurišić

      Špekulisalo se kako je navodno preko uticaja Vulin oslobođenog vojnog roka, jer su se njegovi plašili da ga ne pošalju u rat. Ja mislim da čovjek zaista nije bio sposoban za vojsku, to se i po njemu vidi. I takav čovjek govori kako svi građani Srbije moraju proći kroz vojnu obuku? Ne znam da li da se smijem ili da plačem.

      Ti „ljevičari“ poput Vulina su mi vazda bili smiješni. On je se ono protiv čega se navodno bori. Ukoliko je istinski ljeivčar, zašto se ne odrekne privilegija koje ima? I prije ministrovanja je živio više nego lijepo, a ni dana staža! Isto kao i njegov imenjak, psihopata koji obavlja funkciju predśednika.

    • ЏЕРОНИМО

      Ма какви црни левичари. Њихов прави назив је: Леворуки десноџепароши!.
      Један мој рођак је био Јуловац у Мирино време. За врло кратко време се експресно и енормно обогатио. Све им је било доступно.
      Кад сам га питао како је могао да се хвата у исто коло са том бандом, одгворорио је: „е па… политика је бизнис“!…

      Од тада више нисмо рођаци!

    • Đurišić

      Vala baš. Većih fukara od JULOVACA nije bilo. Ne znam da li si čuo za izvjesnog Trivuna Ivkovića? On je bio upravnik zatvora do 2000. „Čovjek“ je bio oličenje svega najgoreg. Džukela u pravom smislu te riječi. Poznavao sam ga. ZLO!!!

    • Max

      Џеронимо, мног већи проблем са, садашњом , гарнитуром власти у Србији, од њихових кокошијих груди је њихова кокошија памет .
      Поздрављам те.

  • Бр

    Da bogda ga stigla Lazareva kletva.

    • Aljeka

      Не може господине, то је намењено Србима господине.

    • моћни Ђоле Јанговић

      Стићи ће га вирус ХИВ, као и све педере, не брини..

    • Бр

      Samo što pre :)

    • Aljeka

      То би било реалније господине да тако нешто постоји. Једини ко лаже више од Американаца сам ја господине.