Прочитај ми чланакНебојша Глоговац дао је искрен и отворен интервју за босански магазин "Дани", у коме се, између осталог, осврнуо и на суноврат вредности у којима опстаје данашњи свет, лудило власти и депримирајући систем популарности...
Регионално популарни глумац Небојша Глоговац, након што је у Пули овенчан Златном ареном за маестралну улогу хомосексуалца и трансвестита, али и национално острашћеног Вјекослава Краља у провокативном филму Рајка Грлића „Устав Републике Хрватске“, одговарао је на питања новинарке Тамаре Никчевић о улози Хамлета, којег игра у новој представи Александра Поповског у Југословенском драмском позоришту и изнео следећ поређење:
„Имали смо невероватну срећу да до нас, након толико времена, стигне та генијална Шекспирова драма. Баш тако ће, претпостављам, за сто и кусур година генерације имати срећу да до њих, уместо свирке неког талентованог клинца који на клавиру данас разваљује Рахмањинова, дође Цеца. Јер Цеца је Шекспир данашњице.“
На новинарску констатацију да такво поређење делује депримирајуће, Глоговац је објаснио: „Не, није депримирајуће… То је реалност: гомилање слика које су протеклих деценија доминантно експлоатисане. Како од медија, тако од државе и политичара. Цеца је симбол времена, јунак нашег доба. Она је српска мајка, еј!“
* Шта то значи?
„Не знам. Само знам да је та гинекологија веома интересантна. Можда је ту било и неког масовног силовања, а, па отуд ‘српска мајка’? Или је реч о нечему другом? Ко то зна?! Ипак, понављам: та особа је тек последица вишедеценијског, константног бомбардовања друштва трешом, неукусом, неморалом. Истовремено, реч је о очитој незаинтересованости сваке власти да промовише крупне и озбиљне садржаје. Зашто? Вероватно зато што знају да је човеку који живи у оваквим системима, после тешког и напорног дана, лакше да када се врати кући, пусти неку цајку, што би рекли Хрвати, него да слуша Бетовена… Можете ли у било којој од држава тзв. региона да замислите богатог доктора наука, инжењера, научника, уметника? Можете ли?! Покажите ми човека који је цркао учећи, који у малом прсту има све знање овог света, а који од своје плате овде може да живи животом достојним човека. Па, нема га! Нема таквог.
Људи са знањем и талентом овде углавном немају кинте. Уместо да се баве својим послом, доктори наука са дипломама које нису купљене или украдене данас раде као кондуктери, као таксисти, продавци… Или поправљају телевизоре. Капитал се слива на другу страну.
По томе где и коме новац иде, лако можете закључити у каквом друштву живимо, за које се вредности залажемо, шта се цени. А цени се Дара Бубамара, јебига! Она напуни коју год хоће халу кад год пожели. И пуна је лове! Вероватно има и неке додатне активности, али, боже мој. Ово је свет силиконских сиса и дупета. У њему је Дара Бубамара закон, не ја.“
