СУСРЕТ ВУЧИЋА И ЕРДОГАНА — „Турски ток“ гаси снове Албанаца и Бошњака

2

Турска би могла да промени став према „Великој Албанији“ односно албанским сепаратистичким и екстремистичким идејама и према бошњачком хегемонизму, јер и једно и друго изазива турбуленције на Балкану, а турбуленције на Балкану и изградња магистралног гасовода не иду заједно.

Председник Србије Александар Вучић ипак неће ићи на комеморацију у Сребреницу, јер ће у то време бити у Истанбулу, где ће се састати са председником Турске Реџепом Тајипом Ердоганом.

Политички аналитичар Драгомир Анђелковић за Спутњик каже да ће званични разговори српског и турског председника бити фокусирани на две теме — економску сарадњу и регионалну стабилност, односно мир на Балкану и улогу Србије у том процесу.

„Међутим, уз те теме општег типа, које се провлаче у тој врсти сусрета, биће ипак важније оне које ће се подвући под све то, а то су теме везане за изградњу ’Турског тока‘, односно ’Јужног тока‘. Турска жели да то буде магистрални гасовод већег капацитета, јер самим тим већа количина гаса долази у Турску и она је транзитна земља са геополитичким и економским потенцијалом. Са друге стране, и Србији је јако важно да тај гасовод иде даље, и то преко наше територије, односно да се сам пројекат реализује. А ако причамо о реализацији ’Турског тока‘ и ’Јужног тока 2‘, онда можемо да схватимо и зашто би Турска могла да промени став према ’Великој Албанији‘, то јест албанским сепаратистичким и екстремистичким идејама и према бошњачком хегемонизму, јер и једно и друго изазива  турбуленције на Балкану, а турбуленције на Балкану и изградња магистралног гасовода не иду заједно“, оцењује Анђелковић.

Како каже, ако Турска жели да се изгради значајан гасовод заједно са Русијом, а који би снабдевао Европу и који би постепено превазишао првобитну намеру да то буде само „Турски ток“, онда Анкара мора да да допринос стабилизацији Балкана.

„Стабилизације Балкана нема без обуздавања великоалбанских претензија, односно бошњачког хегемонизма, јер то су генератори кризе. Тако да се у контексту изградње гасовода отвара могућност за даљу нормализацију српско-турских односа на геополитичким основама, а које би водиле смиривању стања на Балкану и мислим да ће то бити централна тема иза кулиса састанка“, сматра Анђелковић.

На питање да ли се може очекивати да Турска на неки начин помогне Србији и учествује у изградњи гасовода који би ишао кроз Србију, Анђелковић каже да ни ту могућност не треба искључити.

„Могуће је да ће Турска директно учествовати у финансирању гасовода, што би за нас било добро решење, али под условом да и Русија буде у цео процес озбиљно укључена. За нас је добро везивање за Турску, али не ексклузивно везивање већ у контексту руско-турских односа. Турска која је руски партнер може да буде потпора и српским интересима, док Турска која самостално наступа може за нас буде опасна, јер ако Турци сувише ојачају на Балкану, а налазе се ван контроле било које друге силе, онда дугорочно не знамо шта ће бити. У сваком случају, сам разговор Вучића и Ердогана не треба посматрати као протоколаран јер мислим да касније итекако може да се покаже од великог значаја за нашу сарадњу са Турском и за решавање неких важних питања која нам предстоје“, напомиње Анђелковић.

У контексту чињенице да су и Турска и Србија кандидати за пријем у чланство Европске уније, Анђелковић каже да Турска за нас може бити пример који треба да расхлади усијане европљанске главе.

„Иако искуство Турске са ЕУ није потпуно компатибилно са нашим случајем јер је реч о земљи која има другачији геополитички значај, економију и цивилизацијске зоне, оно што је заједничко нама и Турцима је да нас Европска унија врло често уцењује. Битно је да научимо из њиховог примера да отварање преговарачких поглавља не значи и затварање, као и да можемо да будемо у преговарачком процесу у наредне три деценије и да нигде не стигнемо. Друга важна ствар је да чланство у НАТО-у не гарантује улазак у ЕУ. То нам тако представљају НАТО лобисти, али заправо није тако, а Турска је набољи сведок. Мислим да сва та искуства треба да узмемо у обзир, али ипак и да будемо свесни да се разликује случај Србије и Турске“, закључује Анђелковић за Спутњик.

  • Деда

    Гаси снове „албанаца“ и „бошњака“ ! Шта је то ?! Шта су „албанци“ а шта су „бошњаци“ ? Почеци „новоговора“ ? Недостаје само још Полиција мисли и Министарство љубави… Ту смо негде.

  • LONDONIUM2

    Vucicevo blebetalo! Nista ne vjerujem dok gas ne potece jer vucic nije pitao gazde a znamo da oni odlucuju. Taman i da Bugari dozvole govno iz Beograda moze i to da stopira!