Прочитај ми чланакДок је Хамбург тонуо у хаос многи гледаоци широм света по први пут су обратили пажњу на демонстранте прекривених лица потпуно обучене у црно.
„Зову их Црни блок. Али то заправо није назив неке групе већ тактике“, пише немачки Дојче веле.
Они су од главе до пете у црном, са марамама преко лица или фантомкама, капуљачама или капама, често и наочарима за сунце.
Цео свет је за њих чуо у предвечерје самита Г20 након сукоба са полицијом, иако га, према извештајима медија, они нису изазвали.
Али су се радо укључили – ка жандармерији су летели молотовљеви коктели, каменице, флаше.
Како се наводи зову их Црни блок иако тај назив нису сами себи смислили, штавише дала им га је омражена држава – тако их је у једном процесу још 1981. ознацило франкфуртско Државно тужилаштво.
У петак увече је, према наводима полиције, око 1.500 њих опустошило Хамбург, за њима су остајали спаљени аутомобили и разбијени излози.
Жандармерија је напослетку опколила четврт Шанценфиртел у којој се налази чувени левичарски алтернативни центар Црвена флора. Биланс је 197 повређених полицајаца и преко 100 ухапшених демонстраната.
Иако назив сугерише да се ради о некаквој групи, Црни блок је заправо тактика уличних протеста, често насилних. Тако се обично називају демонстранти који се умешају међу мирније незадовољнике, а свој идентитет од полицијских камера скривају маскама.
То је према немачком закону о окупљањима забрањено и био је испрва разлог да полиција заустави протестну колону.
Црни блок је у Хамбургу окупио радикалне левичаре, аутономне активисте и анархисте. Иако их уједињују одећа, отпор „систему“ и спремност на насиље, људи у црном заправо заступају разнородне идеологије.
Поред комуниста који се, како се зна, залажу за јаку социјалну државу и прерасподелу, ту су анархисти који би најрадије сасвим укинули државу.
Повезани су и међународно.
„Углавном сам чула да говоре италијански и шпански. То су дакле људи које је савршено баш брига како ће Хамбург изгледати у понедељак“, рекла је једна жена на улицама Хамбурга.
У међувремену је одећа постала и начин идентификације, сигнал спремности на насиље.
„То је могућност да се наступи милитантно, мада та могућност не мора нужно да се употреби“, рекао је о томе Себастијан Хаунс, професор Универзитета у Бремену који истражује аутономне протестне покрете.
Како се наводи, овакав начин бацања рукавице у лице држави постао је популаран осамдесетих у Западној Немачкој током протеста против нуклеарних електрана и присилног исељавања левичарских сквотова.
Током самита Г8 у немачком Ростоку 2007. године је Црни блок током изгреда повредио око 400 полицајаца.
Служба за заштиту уставног поретка процењује да данас у Немачкој има 28.500 „потенцијалних левичарских екстремиста“.
„Полиција је омиљени непријатељ аутономних, али и аутономни су омиљени непријатељ полиције“, додаје Хаунс.
