Прочитај ми чланакАтентат на Франца Фердинанда у Сарајеву 28. јуна 1914. године често се поистовећује само са Гаврилом Принципом. Ипак он тада није био сам. Један од његових сабораца поживео је до 90-их година
На јучерашњи дан, пре тачно 103 године догодио се атентат који је заувек променио лице Европе – припадник Младе Босне, Гаврило Принцип у Сарајеву је убио надвојводу Франца Фердинанда и његову супругу Софију.
Месец дана касније почео је највећи војни сукоб који је историја до тада видела после кога свет више није био исти.
Атентат на надвојводу често се поистовећује само са Гаврилом Принципом, човеком који је тог судбоносног дана пуцао. Ипак, овај, тада малолетни младић, у свом науму није био сам!
У самом атентату учествовало је седам особа. Они су били распоређени по маршрути од поља, где су се одржавали маневри, до Градске већнице у Сарајеву.
Након атентата, Гаврило Принцип и остали атентатори, као и бројне особе које је Аустроугарска полиција идентификовала као сараднике, били су ухапшени и осуђени у моменту када је оружје већ увелико звецкало Европом, а свет хрлио у сукоб незапамћених размера.
Петорици завереника изречена је смртна казна, док су тројица (укључујући и Гаврила Принципа) с обзиром на то да су по Аустроугарском закону били малолетни, добили максималну казну од 20 година затвора.
Васи Чубриловићу у Сарајеву је суђено заједно са браћом Вељком и Бранком. Учитељ Вељко Чубриловић осуђен је на смрт.
Васу је младост спасла смртне казне. Он је 1914. имао само 17 година и осуђен је на 16 година најстрожег затвора. Казну је издржавао у Сарајеву.
После Првог светског рата и распада Аустроугарске монархије, крајем 1918. Чубриловић је ослобођен. Накнадно је завршио гимназију, а затим и Филозофски факултет и постао професор историје.
Докторирао је 1929. године историју на Београдском универзитету, на тему “Босански устанак од 1875—1878″. Године 1939. је примљен за ванредног професора на Филозофском факултету у Београду.
Учесник у стварању историје, Чубриловић је завршио као њен хроничар.
За време Другог светског рата, Васо је поново ухапшен. Ширио је антинемачку пропаганду и одбио да прихвати место на Београдском универзитету за време окупације. Био је у логору на Бањици све до краја 1943. године када је пуштен.
После рата, Васо Чубриловић посветио се политичкој каријери. Био је министар пољопривреде, касније и шумарства и редован члан САНУ. Био је добитник Октобарске и Седмојулске награде, као и носилац ордена југословенске звезде са лентом.
Доживео је дубоку старост – умро је у Београду 1990. године као последњи живи учесник сарајевског атентата.
