Прочитај ми чланак

КАКО ИЗБОРИ У АЛБАНИЈИ могу да потресу и Балкан

0

Албански премијер Еди Рама, који се наметнуо као национални лидер Албанаца у региону а самим тим постао и играч број један у ЕУ, на изборима у Албанији бије озбиљну битку за опстанак.

Парламентарни избори у Албанији одржавају се 25. јуна, а од исхода зависи и ко ће бити нови председник ове државе, јер је актуелном шефу државе Бујару Нишанију истекао петогодишњи мандат. Албански медији спекулишу да Еди Рама, актуелни премијер Албаније, и његова Социјалистичка партија, који тренутно уживају 45 одсто подршке грађана, очекују победу али и наводе да Рама има аспирације према председничкој фотељи.

Наиме, многи потврду тога виде и у Рамином попуштању у корист најјаче, Демократске странке, на челу са Љуљзимом Башом, да се избори помере за недељу дана и прекомпонује тренутни парламент као услов за излазак на изборе.

Демократе, из чијих редова потиче председник Албаније, тренутно уживају око 37 одсто подршке грађана. Баша је након посете Америци, одакле има подршку, већ најавио да неће после избора сарађивати са Рамином странком, тако да овоме остаје да се ослони на трећу водећу партију у Албанији — Социјалистички покрет за интеграције, са Петритом Васељијем на челу (око 13 одсто), и мањим коалицијама и странкама које укупно носе око пет одсто гласова на овим изборима.

Тамошњи аналитичари не могу да се сложе да ли велика излазност иде или не Рами наруку. Последње анкете казују да се око 33 одсто грађана изјаснило да неће изаћи на изборе, док око 50 одсто тврди да хоће. Албански парламент има 140 места, а о председнику републике може да се гласа у пет кругова. Да би кандидат био изабран, он у неком од прва три круга мора да добије подршку најмање три петине посланика, односно 84, а ако то не успе, за победу у последња два круга потребна је подршка 71 посланика. Кандидата мора да предложи група од најмање 20 посланика.

Рама тренутно нема овај збир у парламенту, а неизвесно је да ли ће до њега и доћи. Ипак, да је Рама вољан да заседне у председничку фотељу, јасно се види и из чињенице да његова странка у парламенту још од априла одбија да гласа за Нишанија или неког другог председничког кандидата.

Кампања коју Рама води, према оценама тамошњих аналитичара, такође му иде у прилог јер је проевропска, а главна порука му је „Албанија у ЕУ до крај године“. Баша, с друге стране, има блиске односе са тзв. председником Косова Хашимом Тачијем, јер је и сам пореклом са Косова. Иако је његова кампања базирана на економији, има и елемената који се односе на аспирације Албаније према ближим везама са Приштином. Баша се иначе сматра човеком Америке, док је Рама „подељена личност по избору ЕУ али и Турске“, оцењују аналитичари.

Рама, који је кампању почео националном реториком, сада се сасвим фокусирао на економију и изградњу правне државе, чиме је Баши „запушио уста“. Баша сада покушава да своју кампању врати у оквире који се односе на отварања радних места али, с обзиром да је изборна кампања већ при крају, замера му се да покушава да промени плочу и да са новим програмом, измењеним усред трке, привуче гласаче треће главне странке коју предводи Васељи, како би ослабио постизборни капацитет ове странке.

У сваком случају, кампања у Албанији која је обележена протестима опозиције, препиркама и оптужбама са свих страна, ушла је у завршну фазу, а процене су да је могуће да у недељу 25. јуна нико не буде победник јер неће имати довољно за формирање већине у парламенту.