Прочитај ми чланакДостигнућа тима стручњака Завода за заштиту споменика културе у Нишу, представљена су на конференцији "Културно наслеђе вреди Европи" у београдском Дому омладине.
На обронцима Старе планине, надомак Завојског језера, налази се село Гостуша – јединствено у целом свету као насеље у целости изграђено од камена и природних материјала из непосредне околине.
Позната и као „Камено село“, Гостуша је последњих неколико година привукла пажњу српске, али и светске јавности, због свог аутентичног изгледа који је практично исти као и пре више од 100 година. Осим самих камених кућа и других здања, старопланински начин живота у овом селу које лежи на око 700 метара надморске висине, остао је вековима мање више непромењен.
Због великог културно-историјског значаја, Гостуша је од стране државе заштићена као као непокретно културно добро, а на очувању, односно растаурацији овој јединственог места од 2013. ради екипа архитеката-конзерватора Завода за заштиту споменика културе у Нишу (ЗЗСКН). За пројекат студије конзервације села, ЗЗСКН је добио награду организације Европа Ностра и Европске Уније за истраживачки пројекат 2016. године.
“Студија заштите угроженог народног градитељства у овом малом, али јединственом селу, представља доказ да посао може да се обави уз примену високих стандарда заштите, захваљујући чврстој посвећености и одлучности, упркос ограниченим средствима. Истраживање у сврху конзервације је било изразито темељито и спроведено је са јасним акционим планом и визијом”, написао је члан жирија о студији заштите села Гостуша.
У оквиру награђене студије заштите села Гостуша, стручњаци Нишког завода спровели су архитектонска истраживања на сваком објекту и направили детаљну и свеобухватну документацију у вези са архитектонским и грађевинским техникама.
Посебна вредност студије је убедљив образовни фокус кроз активно ангажовање студената области које се баве наслеђем. Уз то, координатори пројекта су били посвећени појашњавању значаја рестаураторских радова локалној заједници и имали намеру да укључе мештане у едукацију у свим аспектима пројекта. Самим тим, завршетак студије и реализација рестаураторских радова допринела је подизању ентузијазма и побољшању квалитета сеоског живота.
Достигнућа тима стручњака представљена су на првом панелу другог дана (16. 6.) конференције „Културно наслеђе вреди Европи“ у београдском Дому омладине.
Догађај је отворио министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић рекавши да је Европа Ностра спровела пројекат са циљем да пружи саветодаван одговор на питање о важности културног наслеђа за Европу узимајући у обзир економске, социјалне, културне утицаје и да пружи стратешке препоруке Европској комисији и националним владама о томе.
Европа Ностра је, у сарадњи са Европском мрежом за образовање у области менаџмента у култури и културних политика (ЕНЦАТЦ), Међународним културним центром у Кракову (ИЦЦ), Међународним центром за конзервацију „Рејмон Лемер“ при Универзитету Лувен (РЛИЦЦ) и Алијансом за наслеђе, у периоду од 2013. до 2015, спровела пројекат Културно наслеђе вреди Европи (КНВЕ).
Циљ овог пројекта који финансирала Европска унија, јесте да прикупи и анализира постојећа и доступна истраживања и студије случаја на тему економских, друштвених, културних и еколошких утицаја културног наслеђа, како би се проценио значај културног наслеђа, које је 2014. Европски савет препознао као „стратешки ресурс одрживе Европе“.
О награђеном пројекту студије и реализације рестаураторских радова у Гостуши, за Неwсwеек Србија говорила је Снешка Qуаедвлиег-Михаиловић, генерална секретарка организације „Еуропа Ностра“.
„Наш жири који се састоји из изузетних међународних стручњака је сматрао да је оно најзначајније у пројекту ЗЗСКН заправо тај интегрални приступ истраживању овог села. Они се нису фокусирали искључиво на технику конзервације, већ су посматрали комплетну проблематику ревитализације тог села у једном ширем контексту, у контексту пејзажа, дијалога са локалним становништвом. То архитектонско наслеђе се просто не може раздвојити од живог наслеђа. Такође, начин на који су укључили млађу генерацију у израду пројекта, начин на који су радили идентификацију и инвентаризацју објеката био је заиста урађен на основу најбоље праксе у Европи. Притом је све изведено са невероватно малим средствима. То је нешто што нас је фасцинирало.“
Према речима Снешке Qуаедвлиег-Михаиловић, пројекат ЗЗСКН није био само „студија зарад студије“, већ је постојала јасна визија тога како ће пројекат допринети реализацији ревитализације живота у једном аутентичном месту у којем данас живи само 80 људи, махом старије генерације.
Ивана Цветковић, једна од чланова тима ЗЗСКН и учесница панела посвећеног конзерваторским радовима у Гостуши, рекла је за Неwсwеек да је циљ истраживачког пројекта био „развијање одрживог концепта“ који би омогућио да ревитализација села Гостуша постане трајан процес који ће функционисати тако што ће привлачити међународне организације, институције, туристе и друге који ће донети различите активности и самим тим улити нови живот нове идеје у село.
„Тренутно је највећи проблем имплементације, односно на који начин да се то процесуира. Имамо везу са свим институцијама и желимо да пренесемо знање на младе људе који ће даље развијати Гостушу. Такође, желимо да оформимо центар за помоћ у оквиру локалне самоуправе, како би људи добили препоруке око тога како даље да унапређују село и помоћ у проналажењу средстава за извођење пројеката“, прича Ивана.
Она је уверена да ће пројекат који је првобитно покренула Елена Васић Петровић, директорка ЗЗСКН наставити да живи и да се развија.
„Почели смо са скромним средствима, да би касније министарство то кренуло озбиљније да финансира. Дали су нам укупно 20.000 евра за цео пројекат, што је за нас била огромна цифра. Никада нисмо добили тако много за неки истраживачки пројекат. Били смо одушевљени. С друге стране, када смо све урадили и послали Европа Ностри они су били одушевљени како смо ми са тако скромним средствима постигли толико много. Тако да све је релативно“.
Успехом који је екипа ЗЗСКН постигла у Гостуши и признањем које су добили од организације Европа Ностра, српске архитекте и конзерватори су показали зашто је један од слогана ове организације „Моћ примере“. Сада је на осталима да њихов пример следе и пронађу „своју Гостушу“.
БОНУС ВИДЕО
Наш познати редитељ и глумац Ненад Гвозденовић, у емисији „Интервјуи”, у продукцији медијске куће „Центар”, говори о томе где му је завичај и зашто је сањао маслину која рађа шљиву (00:18:00), као и о томе где се највише осећа свој на своме (00:21:30). Послушајте:
Ако вам се свиђају емисије, лајкујте и Фејсбук страницу – ФЕЈСБУК – ЦЕНТАР
и претплатите се на Јутјуб канал: ЦЕНТАР – ЈУТЈУБ или нас можете контактирати на 064 24 24 123.
