Далеко сам од тебе
(Румунска поезија; стихови: Михаи Еминеску; рецитује: Зринко Капетанић)

Далеко сам од тебе и сам покрај ватре,
О несретном животу моје мисли снатре,
Јер стар сам, канда живјех осамдесет љета,
Ко зима стар, ти ваљда премину са свијета.

По души као капи сипе успомене,
Ситнице прошле опет разбуђују мене;
На окна куца вјетар, прсти му се леде,
У мислима се пређа тужних прича преде,
Тад испред мене лебдећи, ти кроз маглу крочи,
Дробне ти руке хладне, сузне крупне очи;
Објема рукама о врату ми се вјешаш,
И канда хтједе нешто рећи… потом јецаш…

На груди стежем благо љубави, љепоте,
Пољупци вежу наше убоге животе…
Ох, нека вазда нијем од спомена је глас,
Да не знам како бијах сретан један час,
Да не знам како ми се истргну да бјежиш…

Јер већ сам стар и сам, ти дуго мртва лежиш.