Прочитај ми чланакВанредни парламентарни избори предвиђени за 11. јун у самопроглашеном „независном“ Косову – нису само рутинска етапа у покрајинском политичком процесу, која се огледа у периодичној смени владајућих коалиција при очувању постојећег крхког „статус-кво“ у узајамним односима са властима у Србији и западним престоницама.
Општи процес заоштравања ситуације на Балкану објективно загрејава страсти у свим „врућим тачкама“ региона и лидери косовских Албанаца су већ осетили указану тенденцију. Између осталих, председник Косова Хашим Тачи и бивши фигурант судског процеса у Међународном кривичном трибуналу за бившу Југославију у Хагу, екс премијер Рамуш Харадинај су практично предочили ултиматум руководству САД и Европске уније, тражећи од њих да пруже Приштини пуну подршку у таквим питањима као што је ликвидација органа српске самоуправе на северу покрајине и стварања косовске регуларне армије.
Као повод за садашњу политичку кризу на самом Косову управо је и послужила намера власти покрајине да максимално убрзају процес њене интеграције у Европску унију – посебно да се обезбеди безвизни режим. Сада већ бивша владајућа коалиција на челу са премијером Исом Мустафом припремила је пројекат пограничне демаркације са Црном Гором у својству неопходног услова промоције косовских европских апликација. [www.rbc.ru/politics/15/05/2017/5914733f9a79478a27d1651a]
Међутим, косовски екстремисти су иступили чак и против сличног корака, пошто би по њиховој рачуници „цена питања“ о безвизном режиму била уступање Црној Гори неколико десетина квадратних километара косовске земље. Проблем демаркације је поделила чак и владајућу коалицију и у резултату 78 од 120 посланика локалне Скупштине је гласало за поверење кабинету Мустафе. Иницијатори оставке владе били су лидери недавно створене партије „Иницијативе за Косово“ Фатмира Љимаја и „ветерана“ косовске политике Јакупа Краснићија – раније активисте Демократске партије Косова коју је основао садашњи председник Хашим Тачи. [www.dw.com/en/snap-election-to-follow-kosovo-government-collapse-after-no-confidence-vote/a-38788791]
И сада лидери водећих политичких снага у покрајини на челу са Демократском лигом Косова активно су искористили радикалну реторику ради тога да би привукао на своју страну електорат. А опозициона „Алијанса за будућност Косова“ Рамуша Харадинаја и посебно покрета „Самоопредељење“ никада није ни боловала од одсуства екстремизма.
Управо радикални покрет „Самоопредељење“ – на чијим је изворима стајао можда најхаризматичнији савремени косовски политичар Аљбин Курти – судећи по последњим социолошким истраживањима може одржати победу на предстојећим изборима. Кључне тачке предизборног програма „Самоопредељења“ традиционално је одустајање од свих договора са Београдом, одлазак са Косова међународне мисије и спровођење референдума о уједињењу Косова са Албанијом. По последњем питању екстремисте из покрета „Самоопредељење“ подржава Рамуш Харадинај – коме се већ предвиђа једна од кључних функција у будућој влади.
Карактеристично је да је баш уочи оставке косовске владе и распуштања покрајинског парламента, суд француског града Кољмар одбацио захтев Србије за изручење Рамуша Харадинаја, раније ухапшеног по захтеву Београда, кога Србија терети за ратне злочине.
А место премијера може свакако припасти самоме Аљбину Куртију. „Ако се потврде прогнозе, наша партија ће одржати победу на парламентарним изборима и ми ћемо одлучивати ко ће постати нови премијер. Наш главни кандидат је бивши председник нашег покрета Аљбин Курти“ – истиче се у седишту покрета „Самоопредељење“. [izvestia.ru/news/704039]
Не чекајући да дођу на власт, косовски екстремисти су већ најавили да ће у најкраћем року у покрајини створити регуларну армију – против чега се свих последњих година залажу чак и присталице албанских сепаратиста у ЕУ и САД. Истина, за решавање тог задатка, једна победа на изборима није довољна. Неопходно је још променити и устав покрајине – а за то је неопходно обезбедити и подршку српских посланика који имају обезбеђену „блокирајућу“ квоту у покрајинском парламенту. И овде, према подацима српских извора, власти Приштине намеравају да искористе сва доступна и уобичајена средства из њиховог арсенала – од поткупљивања, до директних претњи. Према сведочењу изабраног председника Србије Александра Вучића, посебну активност, не чекајући изборе, овде су већ пројавили активисти „Демократске партије Косова“ и „Алијансе за будућност Косова“. [www.politika.rs/scc/clanak/381280/Cetiri-srpska-poslanika-dovoljna-za-vojsku-Kosova]
Што се тиче западних држава, то практично парализа власти у ЕУ и пад интереса ка Европи код нове администрације у САД, такође иду на руку албанским екстремистима. Претња појаве новог пожара на Балкану данас је поново постала потпуно реалном.
Не може се рећи да у Европи не схватају реалност претњи које проистичу од албанских екстремиста – у том смислу и по питању новог прекрајања балканских граница. Чак и таква, веома тенденциозна организација какав је „Фонд Карнеџи“ мора да призна опасност од албанског екстремизма – и то не само на Косову, него, на пример, и у суседној Македонији: „Ако већ говоримо о иностраном мешању у унутрашњу политику Македоније, онда се ту пре треба обратити пажња на председника Косова Хашима Тачија, који је позвао македонске Албанце „да у своје руке узму заштиту својих права“. Поготово што су многи политички лидери македонских Албанаца – бивши војници ОВК који су били подређени Тачију. [carnegie.ru/commentary/?fa=70030]
Међутим, политички лидери ЕУ као и раније дословно се налазе у геополитичкој „обамрлости“. Одсуство кохерентне геополитичке стратегије, фокусираност антируским комплексима и фобијима, неспремност да се признају сопствене грешке – у том смислу у контексту подршке албанских сепаратиста са Косова – све су то крајње опасне пројаве системске кризе у самој Европској унији. И цена те кризе поново може бити веома висока за Балкан.
