Прочитај ми чланак

ГОРАН ИГИЋ: Велика Албанија у Македонији – последице по Србију

0

У Петровцу на Млави 13. маја 2017. одржана је трибина посвећена кризи у Македонији.

Координатор савета за мањинска питања и члан Главног Одбора Српског покрета Двери, г. Горан Игић, одржао предавање под називом „Велика Албанија у Македонији – последице по Србију“. Господин Саша Новаковић, активни Дверјанин из Петровца је најзаслужнији за посећеност и добру медијску покривеност самог догађаја, јер је више регионалних медија извештавало о самом догађају (погледати видео прилоге РТВ Млава и РТВ Браничево).

Осим виђења садашњег актуелног политичког тренутка у Македонији, Игић је приказао развој пројекта велике Албаније представљањем и књиге са строго научном тематиком, чији је преводилац, покојне бугарске историчарке Теодоре Толеве под називом „Утицај Аустроугарске империје на стварање албанске нације (1896–1908)“.

Већина докумената из књиге се први пут појављују у јавности и показују механизме деловања у овој специјалној операцији дугог трајања која је изведена у циљу јачања албанског фактора и слабљења словенских народа на југу Балкана.

Своје име у бугарској историографији Теодора Толева изградила је тиме што је била вредан истраживач, професионално високих стандарда, вансеријски полиглота (говорила је шпански, португалски, француски, италијански, руски, енглески, немачки).

Осим тога, скренула је пажњу joш 2006. капиталним радом „Спољна политика Ђуле Андрашија и македонско питање“, а објављена је и њена трећа књига „Геноцид и судбина Јермена“. Све ово наглашавамо да би се схватило да је овај њен рад, који је одбрањен у Шпанији, дело вредно пажње и српских историчара, који неретко зазиру од проучавања бугарских историографских дела.

У модерној историји углавном се подразумева да је албанска нација постојала и пре 19. века, а о томе говоре радови Ставра Скендија, Петера Бартла, Ханса Дитера Шандерла и др. Основна теза Толеве је да је Беч учинио све да хомогенизује различита албанска племена и кланове, која у другој половини 19. века, по Толевој, нису имала развијену националну свест, већ су била аморфна и расцепкана, те да је бечка дипломатија активно помагала стварање унифицираног књижевног албанског језика, издаваштво албанских националистичких публикација и развој новинарства и образовања.

Мотиви Аустроугарске за то су били спречавање утицаја конкурентске Србије и Италије, а индиректно, преко спречавања Срба, то је било и спречавање Руса ка Медитерану.

Садашња „Тиранска платформа“ у Скопљу само је наставак великоалбанског пројекта, сматра Игић. Основна идеја је опет „спречавање ширења Руса ка Медитерану“, колико год то нама било за не поверовати, јер се јак српски и бугарски фактор на Балкану сматрају руским савезницима. Игић сматра да Срби и Албанци могу да воде дијалог о свему, али да је за то предуслов неуплитање великих сила. Албанци се не би понашали тако како се понашају да немају подршку одређених ванбалканских сила.

Не постоји косовско питање, већ постоји косовско-македонски геополитички проблем, и постоје нерешено српско и албанско питање у оквиру великог Источног питања. Игић је поновио став Зорана Радојичића, народног посланика и председника Савета за одбрану и безбедност Српског покрета Двери да је Косово и Метохија под окупацијом и да је грешка наше политике што ми не прогласимо окупацију тог дела наше територије, јер то би значило да се тог дела територије не одричемо и да остављамо себи за право да се на тај део територије вратимо када се за то стекну услови.

„У време средњег века односи Срба и Албанаца били више него коректни и подсетио на то да се Цар Душан потписивао као ‘владар Срба, Грка и Арбанаса’, али да су проблеми почели када је Отоманска Империја почела да слаби и да користи албански фактор за своје планове. Дакле, нису увек односи између Срба и Албанаца били као данас. Да би се садашње стање променило потребно је да Албанци одустану од пројекта ‘Велике Албаније’, јер тај пројекат и анахрон и у крајњој линији, не доноси бољитак ни самим Албанцима, већ је у функцији ванбалканских политичких фактора.“ – истакао је Игић при крају трибине.

Трибина се завршила многобројним питањима посетилаца, а посебно је наглашено да желимо да сачувамо пријатељске односе са народом у Македонији и да смо свесни ко су наручиоци антисрпске политике на југу Балкана, те да су Срби и Македонци упућени на сарадњу.

Инфо-служба Српског покрета Двери у Петровцу на Млави

Погледајте цело предавање: