Прочитај ми чланак

ЗАШТО ЈОШ НЕ СТИЖУ „мигови“ из Русије

0

Средином децембра прошле године, на сва звона је обелодањено да ће Русија, "као подршку Србији", донирати шест борбених авиона МиГ 29 Србији, а да ће се у том "пакету" наћи још и 30 тенкова, исто толико борбених возила, а причало се чак и о систему С300.

Међутим, ни пола године касније, авиона нема, нити је јасно где је запело, па се све више спекулише да Руси поклон „мигова“ условљавају даљом судбином свог Хуманитарног центра у Нишу. Некадашњи помоћник министра одбране, Бојан Димитријевић, верује да је управо у томе кључ проблем.

– На основу онога што се може чује у јавности јако је тешко установити због чега авиони још не стижу, односно да ли у уговору о донацији постоје још неки детаљи са којима јавност није упозната. Да ли је реч о уступцима који Руси траже за Хуманитарни центар, инсистирају на ремонту и заштити своје технологије или је нешто треће по среди. Руска база у политичком смислу и служи као баласт Србије према истоку и западу, односно уверавању јавности да је држава подједнако и за НАТО и за Русију – сматра Димитријевић.

За пензионисаног генерала Радована Радиновића ипак нема те дилеме.

– Уверен сам да није реч о руском условљавању, већ искључиво неком административно-техничком проблему из аранжмана који је постигнут. Русија нема уцењивачки однос према Србији и према нама је далеко искренија него ми према њој – сматра Радиновић и додаје да би Србија, без обзира на све, што хитније морала да разреши статус ове базе.

– У случају да Србија не реши статус тог центра, тада се заиста може поставити питање односа који има према Русији. Јер та база за Србију није никаква препрека ни за улазак у ЕУ, али и сарадњу са НАТО-ом, јер објективно, ми смо практично већ једном ногом у тој организацији.

На сличан начин размишља и народни посланик Мирослав Лазански. Обично одлично обавештен овај војно-политички коментатор не зна када ће Србија добити обећане „мигове“, али је уверен да није реч о руским условљавањима, већ техничким проблемима.

– Постоје још неке формалности око тог трговинског споразума, да ли ће ти ‘мигови’ бити означени као донација или извоз. Ствар је у бирократском апарату и то зна да потраје – уверава Лазански.

Тешко нама и да стигну

Бојан Димитријевић, иначе аутор више стручних књига из области ратног ваздухопловства каже да ће, све и када шест руских „мигова“ стигне, Србија имати грдан проблем јер – неће знати шта са њима да ради.

– Српском одбрамбеном систему ти ‘мигови’ су нужни, али се тренутно суочавамо са апсурдном ситуацијом да је веома мало оспособљених пилота за овај тип авиона, имамо их само неколицину, а при том још већи проблем имамо јер не постоји адекватно место где би се држали. Наиме, „Објекат Враница“ који је на војном аеродрому Батајница саграђен и служио искључиво за ту намену, срушен је 1999. године, а други не постоји – истиче Димитријевић и додаје да се српско ваздухопловство већ суочава са проблемом мањка стручних и оспособљених кадрова како за пилотирање, тако и за одржавање борбене опреме.

– Треба обучити нову генерацију пилота, техничара јер је већина оних који су оспособљени за овај тип авиона већ у пензији. За то треба дакле време, а када је реч о ремонту, уверен сам да ће РЦ ‘Мома Станојловић’ то радити уз помоћ руских колега.

Рок до новембра?

Премијер Србије је децембра прошле године најавио као последњи рок када би ти авиони могли да стигну у Србију – новембар 2017.

Наиме, он је прецизирао да постоје две опције како би ‘мигови’ могли да буду допремљени у Србију. Прва је та руска војска буде задужена за тај посао и да се ти авиони једноставно превезу и ремонтују у Србији. Други сценарио је предвиђао да се авиони у потпуности ремонтују у Русији, а затим, најкасније до новембра ове године допреме у Београд.

С друге стране, ратни командант РВ и ПВО, генерал Спасоје Смиљанић сматра да су српски пилоти и техничари итекако оспособљени за овај модел „мига“.

– Српски ратни пилоти знају да лете и потребан им је само период краћег увођења у тренажу и упознавање са карактеристикама и перформансама средства. То важи и за све оне који одржавају и сервисирају борбене летелице у употреби нашег ратног ваздухопловства – децидан је Смиљанић.