Прочитај ми чланакВлада Србије је "под меким притиском ЕУ да повећа цену струје", али "покушава да држи избалансирану цену струје имајући у виду тржишну цену и социјалну ситуацију", рекао је данас у Скупштини Србије министар рударства и енергетике Александар Антић.
Он је тиме реплицирао посланику Милораду Мирчићу (СРС) који је у расправи о давању државних гаранција за кредите Немачке развојне банке (КфW) које ће користит Електропривреда Србије и Електромреже Србије, рекао да ЕУ намеће Србији цену струје и технологију у заштити животне средине, па би тако Србија могла постати технолошки зависна.
Министар је рекао да се десет милиона евра годишње даје из буџета да би се платила струја и гас за око 60.000 најсиромашнијих грађана.
Антић је рекао и да Србија штити животну средину пре свега због себе и да „није добро када се ствара таква атмосфера у јавности да се то чини због ЕУ“.
Посланик Горан Ћирић (ДС) истакао је да посланици нису добили на увид споразуме ЕПС-а и ЕМС-а са КфW о кредитима па се не може закључити колико ће се новца од тог зајма одвојити за радове, а колико ће бити плаћени консултанти у ЕПС-у.
– Нико не оспорава труд људи који раде у ЕПС, али недавно је издвојено 200 милиона евра за реструктурирање и корпоративизацију ЕПС, а не знамо шта је до сада урађено, осим да је производња струје у првом кварталу пала за 18 одсто – рекао је Ћирић и додао да нови зајмови повећавају и јавни дуг.
Антић је реплицирајући Ћирићу рекао да производња струје у ЕПС-у није пала 20 одсто већ укупно 14,5 одсто, а само производња у хидроелектранама пала је за 14 одсто, док је производња угља смањена за 10,1 одсто.
– Производња струје је пала само у односу на прошлу рекордну годину када је произведено 36.650 гигават сати, а у последњих 15 година просечна производња је била 33.700 гигават сати – рекао је Антић.
Он је истакао да није задовољан тиме што се „неки елементи у ЕПС-у нису брже решавали“, али да је у реструктурирању до сада од 14 предузећа направљено једно и за толико је смањен број директора.
Он је додао да је у току процена имовине ЕПС-а, а када се заврши та компанија ће постати затворено акционарско друштво.
Министар финансија Душан Вујовић рекао је да се јавни дуг Србије смањује и да може да се израчуна у сваком тренутку зависно од курсева валута јер је 40 одсто у еврима, а 30 одсто у доларима.
– Кредит од 200 милиона евра који је узет од Европске банке за обнову и развој није ново задужење већ је узет да би се рефинансирали стари дугови – рекао је Вујовић.
Он је додао да се спецификација трошкова за „отпепељавање“ у Термоелектрани „Никола Тесла“ А и повећање енергетске ефикасности у преносном систему може тражити од ЕПС-а и ЕМС-а.
Вујовић је истакао да ће по тим уговорима каматна стопа за неискоришћена средства бити 0,25 одсто годишње.
