Прочитај ми чланак

Како је српски митраљез завршио у Сирији?

0

Товар тешких митраљеза прешао је пут из српске државне фабрике у Крагујевцу, преко бугарског трговца оружјем и кампа за обуку у Саудијској Арабији, до сиријских побуњеника, откривају БИРН и ОЦЦРП.

Српски „Којот“ код сиријских побуњеника

Reuters

У патикама, испраним фармеркама и дуксу на ком пише „Лифе“ (Живот), двадесеттрогодишњи Салам (право име познато редакцији БИРН-а), припадник побуњеничке Слободне сиријске војске, фотографисао се у фебруару 2016. године са потпуно новим тешким митраљезом који је тек био испоручен његовом батаљону.

Где је тачно оружје произведено и како се нашло у прашњавом дворишту у северној Сирији, није занимало ни његове саборце из 13. дивизије који су се борили против војске Башара ал Асада у Алепу.

Међутим, због специфичног облика и очуваности митраљеза фотографија окачена на Фејсбук привукла је пажњу стручњака који су претпоставили да би Саламово ново оружје могао бити тек произведени М02 Којот, тешки митраљез фабрике Застава оружје из Крагујевца.

Балканска истраживачка регионална мрежа (БИРН) и Пројекат за истраживање криминала и корупције (ОЦЦРП) открили су како је овај Којот као део пошиљке оружја за Слободну сиријску војску током 2015. и 2016. године прешао 6,000 километара дуг пут од производне траке Застава оружја до Салама – уз учешће Србије, Бугарске, Саудијске Арабије, Турске и САД.

Овим путем оружје вредно 1,2 милијарде евра, финансирано средствима Саудијске Арабије, пребачено је из неколико балканских држава, као и из Чешке и Словачке на Блиски Исток, уз, како тврди бивши амерички амбасадор у Сирији, логистичку подршку америчке ЦИА.

Пут Којота показује и како Саудијска Арабија систематски и противзаконито преусмерава оружје различитим фракцијама на Блиском Истоку, али и како балканске владе жмуре на ову уносну трговину.

Бугарски трговац оружјем као посредник

Истраживање такође показује кључну улогу трговаца оружјем. БИРН и ОЦЦРП су открили да је фирма која је посредовала у овом послу у власништву бугарског бизнисмена Петра Манџукова, трговца оружјем, медијског тајкуна и бившег агента бугарске Државне безбедности из комунистичке ере.

Почетком 2016, Салам је са још 150 бораца стигао из Сирије у Анкару, главни град Турске. Након недељу дана здравствених и безбедносних провера, војним авионом пребачени су у Саудијску Арабију.

Како је рекао, сво оружје за његов батаљон прошло је кроз „ВОК“ у Турској, како се називају Војни оперативни командни центри у Заливу, Турској и Јордану, којима управљају арапске, турске и западне обавештајне агенције. Центри се користе као логистичке базе и базе за обуку.

Од јуна 2015. до августа 2016. године, најмање 50 теретних авиона транспортовало је оружје и муницију из Централне и Источне Европе до војних база у Саудијској Арабији. Новинари су ушли у траг и летовима који су носили војну опрему од заливског краљевства до Турске, одакле је оружје пренето у северну Сирију.

У писаном одговору на питања БИРН-а, управа за односе с јавношћу српског Министарства одбране је навела да је фабрика Застава продала 2015. и 2016. године „известан број“ Којота намењених извозу у Саудијску Арабију бугарској фирми за трговину оружјем БИЕМ из Софије.

БИЕМ је у већинском власништву Петра Манџукова, водећег бугарског тајкуна који се бави грађевинарством, медијима и производњом вина, а најпознатији је по трговини оружјем. Манџуков је такође био сувласник ЦСКА Софија, другог по величини фудбалског клуба у Бугарској.

Српске фабрике наоружања раде у пуном капацитету, примају нове људе и повећавају број смена како би задовољиле потражњу, нарочито из Саудијске Арабије и САД.

Фабрика Застава оружје из Крагујевца, као и фабрика бомби, ракета и граната Крушик из Ваљева, забележиле су значајно повећање промета током 2014. и 2015. Застава је 2015. забележила промет од 36 милиона евра, 10 милиона више него претходне године.

УН подаци о трговини откривају да је Србија наставила да извози оружје у Саудијску Арабију током 2016. године, забележивши, према најновијим доступним подацима, продају од 36 милиона евра у првих девет месеци.