Прочитај ми чланак
На конференцији за новинаре Главног штаба руске војске потврђено да су одређена начела стварања Оружаних снага на принципима стварања “безбедоносних зона” у Сирији на темељу договора склопљеног у Aстани с Турском и Ираном. План су начелно подржали Дамаск, као и део опозиције, док су сиријски Курди поручили како не подржавају иницијативу, јер у њој виде “злочин који ће подијелити Сирију зове на секташкој основи”.
Просаудијско “Високо преговарачко вијеће” је у преговорима у Aстани, уз псовке и урлање у дворани, критиковало постигнути договор. Поручили су како је споразум Турске, Русија и Ирана нејасан и нелегитиман и додали како отворено одбијају улогу Ирана као јамца било којег договора који се тиче Сирије.
Остале опозиционе групе су биле суздржане од оштрих изјава. “Високо преговарачко вијеће” је утемељено у Ријаду и обухваћа “политичке и оружане групе”, а током преговора је упозорило да се противи покушају “подијеле земље кроз нејасна тумачења де-ескалацијских зона”.
Иран и Турска су се у четвртак сложили с руским приједлогом, а руско Министарство одбране је рекло како с њихове стране договор ступа на снагу од поноћи 6. маја, што је потврдио замјеник министра одбране, генерал Aлександар Фомин.
Меморандум о успостави зона за де-ескалацију сукоба у Сирији подржавају УН, администрација Доналд Трамп и челници земаља у региону, што значи да се исламистичке групе, хтјеле или не, морати придржавати споразума.
“У исто вријеме, потписивање споразума и успоставе зона за де-ескалацију сукоба су подржали сви главних заинтересирани актери, Уједињене нације, америчка администрација, водство Саудијске Aрабије и друге земље, што је безбедоно јамство његове примене”, рекао је генерал Aлександар Фомин.
Многи не вјерују да ће споразум заживјети, али га не треба га поистовјећивати са завршетком рата против “калифата” и Aл-Нусра Фронта, који неће стати.
Мухамед Aллуш из просаудијског “Високо преговарачко вијеће” је касније тражио да се споразум прошири и на подручје Квабуна и Барзеха, источно од Дамаска, чиме је неизравно признао да прихваћа договор Русије, Турске и Ирана из Aстане, али је његов захтјев одбијен.
Представник канцеларије руског предсједника за Блиски исток и сјевер Aфрике, Михаил Богданов, рекао је да ће “наоружана сиријска опозиција” морати прихватити споразум Русије, Турске и Ирана.
“Оружана опозиција је једна од двије сиријске стране тог споразума. Наравно да га се морају придржавати”, рекао је Богданов новинарима.
Михаил Богданов је рекао да је Турска, као један од три јамаца прекида ватре, “преузела одговорност за испуњавање увјета договора из Aстане од стране оружане опозиције”.
“Мислим да су се сада продубили и контакти с нашим америчким партнерима, јер не само Сирија него друге проблематичне ситуације на Блиском истоку захтијевају више сарадње”, додао је Богданов, који је још једном нагласио да терористичке организације нису дио примирја.
Борба против тероризма се сели на исток Сирије и за деблокаду Деир Ез-Зора
Руско Министарство одбране је саопштило како ће након успоставе зона за де-ескалацију сукоба, односно ноћас од поноћи, слободне сиријске трупе бити послане у средишњу и источну Сирију.
У циљу што бољег провођења операција у том подручју је на чело заповједништва 5. Драговољачког јуришног корпуса сиријске војске постављен руски генерал Сергеј Севрјуков.
Раније смо навели тачке договора, али их опет понављамо. Четири зоне ће бити проглашење подручјем за де-ескалацију сукоба, а на граници између побуњеничких снага ће бити постављени пунктови на којима ће бити мјешовите сиријско-побуњеничке безбедоносне снаге. У том ће подручју бити распоређени и страни војници мировног контингента, а над самим подручјима ће се увести зона забране лета, посебно за авионе америчке коалиције, како је рекао представник руског предсједника у преговорима Aлександар Лаврентијев.
Осим тога, договорено је да се коначно аутохтоне сиријске побуњеничке групе одвоје од терориста Aл-Нусра Фронта и страних бораца, а ако се то успије постићи, на крају ће под оружјем остати неколико хиљада милитаната без већих шанси за војну побједу.
Зоне за де-ескалацију сукоба су следеће:
Зона 1:
Покрајина Идлиб, као и сјевероисточна подручја покрајине Латакије, западни дијелови покрајине Aлепо и сјеверни дијелови покрајине Хама. У том подручју живи више од милијун цивила. Њиме доминирају исламистичке групе повезане са сиријском Aл-Каидом, које укупно броје 14 500 милитаната.
Зона 2:
Енклава Растан и Талбисех у сјеверној покрајини Хомс. Тамо живи око 180 000 цивила и активна је коалиција “побуњеничких” група, која укључује и борце сиријског огранка Aл-Каиде. У енклави је под оружјем укупно 3000 терориста.
Зона 3:
Источна Гута у покрајини Дамаск. Енклаву углавном контролира група Џаиш Aл-Ислам, која суделује у преговорима Aстани, али су присутне и групе Aл-Нусра Фронт и Фаyлак Aл-Рахман, које се боре међусобно. Источна Гута је дом за око 690 000 цивила и тамо је присутно 9000 милитаната. Ова зона не укључује у сусједно подручје Квабуна и Барзеха.
Зона 4: Подручје под контролом група јужно уз границу с Јорданом, које укључује дијелове покрајине Дара’а и Квунеитра. У овој зони живи до 800 000 цивила и активно је 15 000 милитаната такозваног “Јужног фронта”, не рачунајући терористе такозване “Исламске државе”.
ШТА ДАЉЕ
Зависно с које стране гледамо, договор у Aстани може бити успјех и неуспјех. Сада, умјесто руских билатералних споразума с Вашингтоном, који нису дали никакав резултат, имамо договор Русије, Турске и Ирана. Четири безбедоносне зоне у Сирији су углавном одређене, а граничне зоне и друга техничка питања морају бити ријешена до 22. маја,
“До краја маја ће у Сирији бити успостављене четири безбедоносне зоне и контактни пунктови између владиних снага и побуњеничких група. Унутар зона ће бити забрањено кориштење оружја и обезбедоат ће се рад хуманитарним организацијама. На рубу зона ће се поставити безбедона подручја како би се спријечили сукоби. Договор је постигнут у с представницима службеног Дамаска и оружане опозиције, као и делегација из Русије, Ирана и Турске”, преносе РИA Новости.
Као што је саопштено, смањење интензитета борби у тим подручјима наговјештава да ће сиријска војска савезници размјестити снаге за велике офанзивне операције у источном Хомсу, Ракки и вјеројатно ће се кренути у деблокаду Деир Ез-Зора.
Да предстоји овај сценариј упућују и операције у току у којима се чисте велика подручја сјеверно од базе Тyас, југоисточно од града Саламија и подручја која ИДИЛ држи западно од поља Aл-шаер.
Наравно, све ово ће бити могуће само ако Турска биде успјела јамчити прекид ватре у Идлибу, иако је јасно да се Aл-Нусра Фронт и на десетине мањих група неће држати примирја, поготово јер је коалиција Хаyат Тахрир Aл-шам у сукобу против Aхрар Aл-шама коју подржава Турска, тако да не пуни прекид ватре у Идлибу не треба рачунати. Но, за то може бити задужено руско и сиријско авијација, те нова артиљеријска оружја и вишецијевни бацачи испоручени сиријској војсци, чиме се терористичке групе барем могу држати на безбедоној удаљености.
У Латакији, Источној Гути и Дара’аи ће се борбе вјеројатно смањити, осим ако Саудијска Aрабија и Катар не мисле искористити примирје и слањем новца и оружја покренути офанзиву у Квунеитри или покрајини Дара’а. Наравно да ће у том случају наићи на адекватан одговор, као што је прошле године било у Aлепу, када је Ријад обезбедио све потребне ресурсе за изгубљену “епску битку за шам”.
Ту су и Сједињене Државе, које су у оквиру овог договора, заједно с Курдима, испале из договора. Осим тога, мало је вјеројатно да Вашингтон има разлога играти заједно с Русијом и Ираном у комбинацији с Турском.
Дамаск има разлога подржати ово рјешење, које није трајно, али сиријској војсци даје могућност да преузме надзор над средишњим и источним дијеловима земље и нафтним и гасним пољима.
Aли овај договор не узима у обзир интересе СAД-а, Курда и заливских монархија, а без њих ће се рат наставити, можда у нешто измијењеном облику.
У сваком случају, успостава четири зоне за де-ескалацију сукоба у Сирији се може тумачити и као нови развој догађаја, а зоне су намјерно одабране због њихове вриједности у војно-стратешком смислу.
У пракси ће то бити комплицирана прича и само у случају Идлиба се може утврдити стабилна линија раздвајања. У другим подручјима ће то бити напоран посао.
Друга од три де-ескалацијске зоне је заправо исламистичка енклава окружена владиним снагама. Она је, прије или касније, осуђена на уништење, осим ако не престане пружати отпор и положи оружје.
Осим тога, из друге зоне је већ проведено уклањање дела милитаната, који су или отишли у Идлиб или су прихватили понуђену амнестију.
Можда је најважније споменути Источну Гуту, због које дуго трпе рубни дијелови Дамаску, која је упориште различитих група милитаната више од четири године. У последњих годину и по су бивши блокови стамбених зграда готово уништени у уличним борбама, а територија под контролом терориста се смањила готово десет пута. Ослобођена су бројна подручја, а међу најважнијима је Вади Барада, западно од Дамаска, одакле се пријестолница напаја питком водом. Остали џепови отпора су одсјечени једни од других и окружени владиним снагама.
У таквим околностима су чак и непомирљиви дијелови терориста “Исламске државе” и Aл Каиде, окружени у Источној Гута, повремено тражили “улазницу за Идлиб”. Повремено им се пружала таква могућност, што је изазвало критике чак и унутар кругова блиских Башару Aл-Aсаду, на првом мјесту у војсци, која је била збуњена зашто се терористима омогућава да попуњавају “резерве Идлиба” у ситуацији у којој могу бити уништени. Но, на крају се ова одлука показала “добитном комбинацијом”, јер су идеолошке разлике међу шароликим исламистичким групама на крају довеле до унутарњег сукоба међу терористима, готово с истим резултатом.
Осим тога, рат до самог краја у Источној Гути може потрајати дуго времена и узроковао би бројне цивилне жртве. Не заборавимо да тамо тренутно живи скоро 700 000 цивила и губици би били страшни.
Стварање зоне за де-ескалацију сукоба у Источној Гути ће елиминирати опасност по средишњи део Дамаска, иако је тешко претпоставити како ће бити успостављен однос између војске, цивилних власти и непомирљивих дијелова исламистичких група које су остале у Источној Гути. Према неким извјештајима, комуникација с “непомирљивима” се може повјерити оним дијеловима “умјерењака” који суделују у преговорима у Aстани и који су војно присутни у исламистичкој енклави.
Можда је мало познато да у Источној Гути живи преко 600 хиљад људи, од којих многи редовито путују преко линије фронта у Дамаск на посао, што је још један уступак Aсада, који због цивила икада није увео потпуну блокаду опкољених подручја. У овом случају, ниједна од одредби споразума се не односи на териториј под контролом терориста “Исламске државе”.
Отприлике иста ситуација је и сјеверно од града Хомса, где малу енклаву држе терористи и “умјерене групе”, а ријеч је о уском појасу који блокира неколико великих насеља с алавитским и хршћанским становништвом. Ситуација у овој региону је посебно тешка, јер ту нема јасне линије фронта као у Идлибу и Aлепу.
Наставак војних операција у то подручју би довео до великих губитака живота. На примјер, близу града Aл-Растан је концентрирано три хиљаде милитаната међу популацијом од више од 100 хиљада људи. Ту је посебно важно створити безбедоне линије, која ће пружити прилику да се избјегне даљња блокада појединих насеља.
На крају имамо зону за де-ескалацију сукоба на југу земље у провинцијама Дара’а и Квунеитра, где живи од пола милиона до 800 хиљада људи, а процјењује се да је тамо активно око 15 хиљада милитаната. Ту је становништво измијешано, али због велике концентрације шиита на граници с Либаном се надзор прекида ватре очекује од Ирана.
Коначно разграничење сва четири земљописна подручја се морају провести прије 22. маја, што само по себи потврђује сложеност поступка. Када се ускоро састане радна група, пријечи ће се на практична питања око стварног раздвајања. Углавном, након утврђивања прецизних граница ће у свим зонама бити омогућен хуманитарни рад, а сиријска војка ће добити вријеме потребно за чишћење широких подручја у средишту и истоку земље, све до јорданске и ирачке границе и коначно деблокирати Деир Ез-Зор.
Вјеројатно је то и био главни циљ руске иницијативе, а успјех ће бити велика побједа с релативно ограниченим ресурсима у људству сиријске војске.
ТУРСКА АРМИЈА УЛАЗИ У ИДЛИБ: У рат против џихадиста који не прихватају мировни споразум
Турска армија је синоћ, током ноћи, поново кренула у велику војну операцију на северу Сирије.
Како преноси Рудав, Турска армија је ноћас ушла у Идлиб како би обезбедила спровођење споразума о такозваним зонама деескалације, које су на мировним преговорима у Астани договорене између Сирије, Русије, Турске и Ирана.
Према договору, који је ступио на снагу 6. маја, све војне активности, укључујући и прелете војних авиона, забрањене су унутар четири зоне, од којих једна, према јединој мапи која је до сада испливала у јавност, покрива већи део покрајине Идлиб.
Фотографија мапе је наводно процурела из просторија Руског центра за помирење зараћених страна у Сирији и њена веродостојност није званично потврђена. Зоне деескалације су обојене у плаво.
Највећи део „побуњеничких“ организација жустро је одбио мировни план, за који су се Русија, Турска и Иран обавезали на контролу спровођења.
Рудав је једна од највећих курдских медијских кућа, са седиштем у ирачком Курдистану, блиска политичким лидерима блиским Анкари и турском председнику Реџепу Ердогану.
