РЕВОЛУЦИЈА У ИСТОРИЈИ ИЛИ ПСЕУДОНАУКА: Математичари “подмлађују” Христа

15:00 07.05.2017.

Да ли сте знали да је Исус рођен у 11. вијеку наше ере, да је библијски Јерусалим у ствари Константинопољ (Цариград), да су Јуриј Долгоруки (оснивач Москве), Џингискан и св. Ђорђе једна личност итд.

Да и математичари имају шта да кажу кад је ријеч о историји и историјској хронологији увјерили смо се при недавном прелазу у нови вијек и трећи миленијум. Тада је, као што знате, у рачунању времена била спорна само једна, прва година по Христовом рођењу. Међутим, међу математичарима данас има и оних који тврде да је цијела више-миленијумска позната свјетска историја велики фалсификат јер се, наводно, може смјестити у свега 10 до 13 вијекова.

То је премиса за читав низ, у најмању руку смјелих теза што их већ неколико година заступа група руских математичара. На челу ове храбре, а по многима и неозбиљне, дилетантске дружине руских научника налази се академик Анатолиј Тимофејевич Фоменко, који се – проучавајући небеску механику – још прије скоро три деценије заинтересовао и за историју.

АНАТОЛИЈ ТИМОФЕЈЕВИЧ ФОМЕНКО

Рођен 13. 03. 1945. у Украјини ([email protected]), од оца познатог инжењера и мајке професора руске књижевности, рано је показао склоност за природне науке, прије свега физику, али је, како сам каже, због слабог вида морао изабрати математику. На московском Државном универзитету ― гдје је данас запослен као професор и шеф катедре за диференцијалну геометрију Факултета за математику и механику ― завршио је студије и стекао звање доктора наука из области математике и физике.

Фоменко је троструки академик: члан је Руске академије наука, Руске академије природних наука и Руске академије високог школства и просвјете. Добитник је низа научних признања, од којих су највредније награде московксог Друштва математичара (1974), Руске академије наука (1987) и Државна награда за математику (1996).

Анализирајући научне дилеме савременог америчког физичара Роберта Њутна, а под утицајем ранијег знаменитог руског учењака Николаја Морозова, Фоменко је истраживао “неке важне параметре из теорије кретања мјесеца“ и, како каже, дошао до рјешења проблема датирања помрачења мјесеца, али га је то довело у сукоб са званичном историјском хронологијом. Пошто његова “реконструкција историје“ – по којој се три помрачења која помиње познати старогрчки историчар Тукидид нису догодила у V вијеку прије нове ере, него више од миленијум и по касније – како сам признаје, није наишла на интерес код “скептичних историчара“, одлучио је да разради методе за провјеру свога открића.

У међувремену, добио је подршку неких математичара, нарочито професора Гљеба Носовског (рођен 1958.), па и неколицине младих историчара који им помажу, али и “моле да о томе не причају њиховим колегама“. Иако, од Историјског факултета московског државног универзитета и Одјељења за историју Руске академије наука, осуђене као “опасна квазинаука“, књиге професорâ Фоменка и Носовског (Империја, Библијска Русија, Статистичка хронологија – математички поглед на историју) стекле су велики публицитет, нарочито од када је њихово учење добило јавну подршку чувеног шаховског мага Гарија Каспарова.

КАСПАРОВЉЕВЕ “ИСТОРИЈСКЕ РОКАДЕ“

Дајући подршку Фоменковом датирању раније људске прошлости, Каспаров тврди да је “најмање седам векова старогрчке историје исисано из прста“ и увјерава да “никакве Старе Грчке, Старе Кине и Старог Рима, о којима смо учили у школи, није било“. То виђење Каспаров поткрепљује причом о “торинској плаштеници“ (покров у који је наводно било умотано тијело Исуса Христа), за коју је доказано да је стара само око 800 година. (Није баш јасно како се таквом горостасном уму могла поткрасти ова најобичнија “рокада“ теза и “довођење бријега Мухамеду“, јер неоспорна научна потврда да је поменути покров стар само осам вијекова говори о његовој неаутентичности, а не о времену Христовог рођења).

И за Фоменкову теорију о руско-турској “конфедерацији“ чувени шахиста има разумјевање и, штавише, даје јој свој допринос. Мајстор древне игре на 64 поља, наиме, сматра да је “монголско-татарска држава“ била у ствари “многонационална конфедерација са руском доминацијом и са козацима као војском“. Са друге стране, иако и сам по оцу потомак “изабраног народа“, Каспарову то не представља препреку да изнесе и неке, могло би се рећи, антисемитске ставове, по којима су Јеврејима раније називани “припадници касте банкара, финансијских чиновника и зеленаша“, што “седе на парама“, а не људи одређене националности.

О чему је у ствари ријеч? Доктор Фоменко, наиме, тврди да је до “великог фалсификата“ дошло у вријеме чувеног Тридентског сабора (1545-1563), када су папе, са планом да од Рима направе “пупак свјетске историје“, од тадашњих француских научника Скалигера (Joseph Justus Scaliger, 1540-1609) и језуите Петавијуса (Learned Dionysius Petavius, 1583-1652) наручиле хронологију која ће касније бити општеприхваћена.

Жозеф Скалигер (1540-1609),

француски научник, творац тзв. “Јулијанске периоде“ (од 8980 година) за прецизно рачунање времена; по Фоменку, уз Петавиуса, главни кривац за “велики фалсификат“ у историјској хронологији

Та хронологија је увелико “развучена“, а истина је, сматрају поменути математичари, да цијела позната историја стаје у посљедњих 10 до 13 вијекова. Фоменко иде и даље – износи хипотезу да је “Монголска империја“ у ствари турско-словенска конфедерација из периода од 14-ог до 16-ог вијека и да су татарска освајања у ствари познате велике сеобе Словена. Тврдњу поткрепљује и позивањем на познати спис Краљевство Словена дубровачког бенедиктанца и историчара Мавра Орбина (друга половина XVI в. – 1611). Од XVI вијека долази до раскола између Руса и Турака, па је то – наставља троструки академик – тражило и ново писање и датирање историје у коме нема говора о претходној слози, па су неки догађаји из периода руско-турске “конфедерације“ гурнути скоро хиљаду година уназад, у IV и V вијек нове ере. Надовезујући се на ову тезу, Носовски чак сматра да је “историја свих народа до извесне тачке била иста, а да су владари затим занемарили претходну историју у жељи да све почне од њих“.

Проф. др Гљеб Носовски,

експерт за теорију вјероватноће и математичку статистику, Фоменков најближи сарадник и коаутор књига о “новој хронологији“

Сљедећа “реална хипотеза“ до које су двојица руских математичара дошли “по опису распореда звијезда“ јесте да је Исус Христ рођен у XI вијеку (1054. или, како Носовски каже, 1095. године!!!) и то у Византији, a не у Палестини, тако да је библијски Јерусалим у ствари Константинопољ (Цариград, Инстанбул), а Голгота са друге стране Мореуза, у Малој Азији. Тумбање библијске хронологије Фоменко допуњује још смјелијом хипотезом по којој је Мојсије Исусов стриц!!!

Било како било, није наодмет поменути и да се седам до сада објављених књига контроверзних (квази)научника итекако добро продају у Русији, али и у Холандији, САД, па и у Југославији.