ДОЈЧЕ ВЕЛЕ О ДИСКРИМИНАЦИЈИ: „Хрватице, Хрвати и поштени Срби“

0

Водитељ поздравља "Хрватице, Хрвате и поштене Србе" остављајући неизговорено да су такви (поштени) малобројни - а Срби, избегли због Олује.

Они се враћају у своје родне куће и сликају са запаљеним хрватским заставама, пише Дојче веле.

Амнести интернешнал у свом извештају о људским правима за 2016/17 годину упозорава на дискриминацију националних мањина те забрињавајуће стање слободе медија у Хрватској. Наводи да у време пред изборе ескалира национализам и говор мржње, скреће пажња да судови врло радо процесуирају случајеве клевета и увреда, али и затварају очи пред насиљем над мањинама.

Да су инкубатори говора мржње неки медији показало је истраживање грађанског удружења ГОНГ које је кроз 2015. и 2016. годину пратило низ портала, телевизија и листова. Резултати су очекивани па се показало да је портал Дневно највише распиривао мржњу према мигрантима и хомосексуалцима, док се телевизијска емисија Бујица трудила да моделира став јавности у смеру нетрпељивости према Србима.

Управо је Српско народно вијеће у својм билтену упозорило на ерупцију говора мржње кроз медијске написе, поруке политичара и свештеника, али и на спортским теренима. Како то већ бива, с говором мржње расте и стварно насиље па су забележили и 19 физичких напада, највише до сада. Дискриминација је, кажу, за само годину дана порасла за чак 57 посто.

„Поздрав свим поштеним Србима“

Како то изгледа у пракси? Телевизијски водитељ поздравља „Хрватице, Хрвате и поштене Србе“ остављајући неизговорено да су такви (поштени), за разлику од Хрвата, малобројни. Хушкачки портал објављује информацију да су мигранти мање интелигентни, долазе из другачијих култура које силовања сматрају пожељним понашањем.

Срби, који су пред операцијом Олуја избегли из онога што су називали Крајином, лети се враћају у своје родне домове па се сликају са запаљеним хрватским заставама. Те фотографије објављују на својим Фејсбук профилима уз увреде изречене на рачун хрватске нације.

Докони деветнаестогодишњак наручује налепнице које приказују стабло на којем се љуљају обешени људи с текстом „српско породично стабло“. Па их лепи по аутобуским станицама у Вуковару, граду у којем Хрвати и Срби живе једни поред других, а не једни с другима. Или је то тек општеприхваћено мишљење?

Социјална педагошкиња, књижевница, колумнистикиња и досељеница у Вуковар, Јулијана Адамовић за ДW каже како је јавност, што се Вуковара тиче, врло сензибилизована, па оно што у другим градовима пролази испод радара, у Вуковару је потенцирано.

Законита сегрегација

А што се деце тиче, сматра ова социјална педагошкиња, друштво је, барем у Вуковару, заказало. Наиме, право на школовање на свом језику и писму које користи српска мањина, двосекли је мач.

– Деца нам одрастају одвојено и нису добила прилику да упознају „оне друге“. Лако стварају предрасуде, али немају прилику да их разбију. Одрасли, они који су имали прилику да иду у разред са колегама друге националности, лакше пређу преко лоших ствари и предрасуда које су због њих стицали, јер имају и неке друге успомене, пријатељства, љубави, изласке, забаве. Данашње генерације су за то закинуте. Адолесценти су сами по себи још несклони компромисима па тиме и наступају из позиција искључивости. Директни су, бунтовнији и годи им пажња коју изазивају, па и оваквим ексцесима. Потребно је купити спреј, доживети мало узбуђења у касним вечерњим сатима пишући по некој фасади и након тога побећи да те случајно неко не открије или да не паднеш у шаке полицији.