Невероватно истраживање породичне историје које је спровео Денис Карагодин (34) довело је до тога да открије ко је убио његовог прапрадеду Степана Ивановича Карагодина.

Степан Иванович био је отац шесторо деце, рођен 1881, кога је НКВД (Народни комесаријат унутрашњих послова, бивша тајна полиција у СССР-у, претеча КГБ-а) ухапсила 1. децембра 1937 и убила 21. јануара 1938.

У доби од 56 година он је био лажно оптужен да је организовао шпијунажу и диверзантске групе и боравак јапанских војних обавештајаца”. Деценијама након његовог затварања, његова породица је узалуд покушавала да утврди каква је била његова судбина, а његова супруга Ана је обилазила кажњеничке колоније очајнички тражећи неку вест о њему.

Карагодин не само да је открио истину током болне претраге документа, већ је примио и невероватно писмо у коме га храбра жена Јулија моли за опроштај. Она је унука припадника НКВД-а Николаја Ивановича Зиријанова који је убио Степана Карагодина и још 35 људи уз њега. Детаље своје потраге, Карагодин је изнео и на свом блогу.

Јулија досад није знала да је њен деда био убица Стаљинове тајне полиције. “Нисам спавала неколико ноћи. Једноставно не могу да спавам”, написала је очито још у шоку. “Проучавала сам материјале и документе на твом сајту, мислила сам на много тога и присећала се многих детаља. Јасно ми је да ја нисам крива, али моји осећаји се једноставно не могу описати”, написала је Јулиља.

“Отац моје баке је одведен из куће по нечијем наређењу исте године када и твој деда. Никада се није вратио. У кући су остале његове четири кћерке, а моја бака је била најмлађа међу њима… Тако се испоставило да су у истој породици и крвници и жртве. Тешко је и болно то сазнање… Али ја се никада нећу одрећи историје своје породице, каква год да је она… сазнање да нити ја нити било ко од чланова море породице којих се сећам и волим их нису укључени у злочине ће ми у том помоћи”, преноси Сајбириан тајмс.

“Туга коју су ти људи нанели никада неће нестати. Задатак наредних генерација је да не ћуте већ да открију све што се десило. А циљ мога писма теби је једноставно да кажем да ми је позната та срамна страница моје историје и да те у потпуности подржавам. Али, уколико не откријемо истину, никада нећемо променити наше друштво”, написала је.

Она је критиковала оне који и даље одају почаст и славе Стаљина и дижу му споменике.

“То не могу да разумем, то ми је незамисливо. Волела бих да могу да напишем толико других ствари, али главно сам рекла. Невероватно ме је срамота због свега и психички ме боли”, написала је. “Осећам горак укус због тога што ништа не могу да променим осим да ти признам да сам у сродству с Николом Зиријановим и да се помолим за твог деду. Хвала на на твом преданом раду који је довео до истине коју тешко могу да прихватим. То ми даје наду да ће се захваљујући људима попут тебе наше друштво коначно разбудити. Хвала још једном и опрости ми”, написала је Јулија.

Денис је одговорио адресирајући писмо на “унуку Николаја Ивановича Зиријанова, убице НКВД из Томска, који је убио Степана Карагодина 21. јануара 1938. у Томску.

“Јулија, написала си веома искрено и дирљиво писмо, што је био веома храбар потез. Искрено сам ти захвалан. Видим да си дивна особа и драго ми је збого тога. Поносан сам што могу да ти одговорим на писмо директно и отворено. У мени нећеш наћи непријатеља или неког ко се увредио, већ особу која једном заувек жели да окончна бескрајно крвопролиће међу Русима. То мора заувек да престане. И мислим да је у нашој моћи да то учинимо. Пружам ти руку помирења, колико год ми то тешко било са сазнањима и сећањима која имам. Нудим ти да прекинемо ову ситуацију. Својим писмом учинила си главну ствар – била си искрена и то је више него довољно. Ни ја нити било ко из моје породице никада те неће оптуживати. Знај да си невероватна особа. Од срца ти хвала. Денис Карагодин (унук)”.

Попут многих породица жртава Стаљинове репресије, Карагодинови су чекали до 1955, након смрти диктатора да би им било речено да је Степен страдао у притвору. Тек 1991 – више од пола века касније – сазнали су да је био убијен.

Денис се дао у потрагу како би утврдио ко су особе које су убиле његовог деду – од инспиратора из Кремља, до возача полицијских камиона и секретара који су откуцали документа НКВД. Током година у којима није била позната судбина његово претка, његова породица је је тражила да сазна истину.

– Моја бака Ана је ишла по различитим затворима и логорима до 1955. када јој је дат папир о рехабилитацији деде. Тога сам био свестан још док сам био дете. Све генерације у нашој породици су чиниле све што је било у њиховој могућности како би попуниле ту рупу у породичној историји. Док сам сређивао породичне папире, уочио сам да је још много празнина које чекају да буду попуњење – рекао је.

– За дедом су трагале његова супруга и кћерке, а сада је био ред на мене. Желео сам да се укључим у историју моје породице. Најпре се испоставило да није у питању само убиство, већ масовно убиство. У његовом случају поменуто је осам људи и за седам је наређено да буду убијени. Почео сам да скупљам информације о запосленима у НКВД у политичким архивама. Помогли су и рођаци оних који су убијени у Томску. Почео сам да добијам писма и од добијеног материјала, мало по мало, да сакупљам информације о запосленима у НКВД: ко је хапсио, ко је тражио, ко је био проверени сведиок, ко је водио истрагу, ко је потписивао налоге за хапшење и слично . каже Денис Карагодин.

Више пута му је речено да је у питању немогућа мисија, али он је, упркос томе, наставио.

– Наша истрага је окончана, а то је најважније. Утврдили смо оно за чиме је трагало неколико генерација у нашој породици – имена убица. Сви су одрадили свој део посла. Ја сам започео 2012. и окончао 2016. – каже сада.

Цела истрага је почела 1. децембра 1939, у ноћи када су Степана ухапсили људи из НКВД у Томску.

– Сада имамо цео ланац убица – од организатора у Москви да појединачног извршитеља у Томску, и то не само презимена, већ детаљне биографије, појединости из њихових каријера и кућне адресе – наводи.

Ипак, како каже, посао још није завршен.

– Други део пројекта је процесуирање свих који су криви за убиство Степана Карагодина – каже.

Почевши од Стаљина, укључујући и осталих двадесетак, нарочито Николаја Зиријанова.

– Биће оптужени за намерно масовно убиство – обећава предани Карагодин.

Извор: blic.rs

Ознаке: историја, Русија, убиство