Прочитај ми чланакАко вд. председника ДСС Милош Јовановић сматра да су ово били поштени и фер избори и да је Александар Вучић на њима регуларно изабран за председника Србије – онда се ми не разумемо. Посебно нам је жао ако ово значи прелазак ДСС на страну актуелне власти.
Не можемо да разумемо да било ко из опозиционих редова може да призна резултате председничких избора и Александра Вучића као председника. То нема никакве везе са тим шта смо ми из опозиције могли или требало да урадимо пре избора да не дође до нове изборне крађе. То има везе са елементарним принципом слободе избора и демократије: председнички избори су били нерегуларни и покрадени. Од неажурираног бирачког списка, преко антиуставног упутства о начину гласању на КиМ, до одсуства сучељавања и дебата на јавним медијским сервисима, неравноправног медијског третмана свих председничких кандидата и ћутања РЕМ-а о свему томе.
Веома је важно шта РИК има да каже о свему овоме. Довољно је антиуставно упутство о начину гласања на КиМ да председнички избори буду поништени и поновљени. Зар има веће изборне нерегуларности него када председнички кандидати немају своје чланове бирачких одбора на свим бирачким местима и када се гласови не броје на бирачком месту већ их неко преноси на друго место без контроле и броји оно што је у међувремену у њих убацио, као што је случај на Косову и Метохији? Не можемо да верујемо да некада државотворна странка као ДСС себи може да дозволи да призна резултате избора који су се одвијали на овако потпуно антиуставни начин, што је мишљење и Уставног суда Србије!
Зашто је наједанпут постало толико битно завршно гласање у РИК-у о проглашењу коначних резултата председничких избора? Зато што су Двери вишедневним инсистирањем на тој теми успеле да упале рефлекторе и осветле тај веома битан догађај за разврставање ко у опозицији ради за Вучића. Владајући режим је већ изгубио два своја убачена агента у редовима опозиције: Чедомира Јовановића и Мирослава Паровића, доказане Вучићеве слуге. На завршном гласању у РИК-у видећемо јасно ко још не припада опозицији већ је део Вучићеве екипе на власти. Тужно је ако се ДСС определио да на најважнијем гласању напусти редове опозиције и приклони се Вучићу. Остаје да се определе још Војислав Шешељ и Ненад Чанак, па да разрешимо и ту дилему.
Позивамо свих 9 опозиционих председничких кандидата да се изјасне да ли признају резултате председничких избора и Александра Вучића као председника, јер ако нас 9 од укупно 11 председничких кандидата ове изборе сматрамо нерегуларним – то није мала ствар, јер то доводи у питање резултате ових избора. Ако то тврди 9 председничких кандидата који представљају најмање 45% бирача који су изашли на изборе, ако то тврди комплетна опозиција у Народној скупштини, ако то тврде студенти, омладина, пензионери, војници, полицајци, просветни и други радници који штрајкују и протестују широм Србије – онда је то велика грађанска побуна против ове лоповске власти. Можда неко то жели да спречи.
Скандалозно је да ДСС у свему томе није на страни свога народа већ на Вучићевој страни. Није пораз учествовати у неравноправној борби против Вучићеве диктаторске машинерије, већ је пораз приклонити се диктатору. Бити данас против Вучића и не признавати нерегуларне и покрадене председничке изборе – једини је је достојанствен и принципијелан став у опозицији. Све остало је служење интересима владајуће странке и њеног шефа, лажног председника Србије Александра Вучића.
