Прочитај ми чланак
Био је старији од ње
(Поп-рок песма; стихови, музика, свирају и певају: група Машина времени (Времеплов))
Он је био старији од ње,
Она је била добра,
У њеном малом телу била је душа,
Они су ишли у двоје,
Они се нису свађали око ситница.
И сви унаоколо су причали
Што ли нису муж и жена,
И само једна бесмислица
Га је сводила с ума,
Он је њу волео,
А она је волела да лети по ноћима.
Он је страдао, ако би на прозору било мрачно,
Није ни спавао, ноћу је затварао прозор,
Он је плакао, пио у кухињи горки чај,
У време када је он летела по ноћима.
А затим се ујутру она клела
Да је јуче то био последњи пут,
Он је праштао, али је ноћу на прозору мрачно,
А она је полетела свеједно.
А он јој је поклањао руже,
Куповао парфеме,
Посвећивао јој песме,
Читао јој стихове,
Држао се за нит
Као последња будала.Он се бојао да ће некад,
под пуним Месецом,
Она заборавити пут до куће,
И једне ноћи
Се десило управо то.
Он је страдао, ако би на прозору било мрачно,
Није ни спавао, ноћу је затварао прозор,
Он је плакао, пио у кухињи горки чај,
У време када је он летела по ноћима.
А затим се ујутру она клела
Да је јуче то био последњи пут,
Он је праштао, али је ноћу на прозору мрачно,
А она је полетела свеједно.
И три дана и три ноћи
Он није спавао ни јео,
Седео је за прозором
И у небо је гледао.
Понављао је њено име,
Излазио да се сретне на карниж.
А када је Месец почео да бледи,
Закорачио је с прозора како је корачала она,
Узлетео је, како је узлетала она,
Али не на горе, него на доле.
Он је страдао, ако би на прозору било мрачно,
Није ни спавао, ноћу је затварао прозор,
Он је плакао, пио у кухињи горки чај,
У време када је он летела по ноћима.
А затим се ујутру она клела
Да је јуче то био последњи пут,
Он је праштао, али је ноћу на прозору мрачно,
А она је полетела свеједно.
Он был старше ее
Он был старше ее.
Она была хороша,
В ее маленьком теле гостила душа,
Они ходили вдвоем,
Они не ссорились по мелочам.
И все вокруг говорили
чем не муж и жена,
И лишь одна ерунда
Его сводила с ума,
Он любил ее,
А она любила летать по ночам.
Он страдал, если за окном темно,
Он не спал, на ночь запирал окно,
Он рыдал, пил на кухне горький чай,
В час, когда она летала по ночам.
А потом по утру она клялась,
Что вчера это был последний раз,
Он прощал, но ночью за окном темно,
И она улетала все равно.
А он дарил ей розы,
Покупал ей духи,
Посвящал ей песни,
Читал ей стихи,
Он хватался за нитку
Как последний дурак
Он боялся, что когда ни будь, под полной Луной
Она забудет дорогу домой
И однажды ночью
Вышло именно так
Он страдал, если за окном темно,
Он не спал, на ночь запирал окно,
Он рыдал, пил на кухне горький чай,
В час, когда она летала по ночам.
А потом по утру она клялась,
Что вчера это был последний раз,
Он прощал, но ночью за окном темно,
И она улетала все равно
И три дня и три ночи
Он не спал и не ел
Он сидел у окна
и на небо глядел
Он твердил ее имя
Выходил встречать на карниз
А когда покатилась на убыль Луна
Он шагнул из окна Как шагала она
Он взлетел, как взлетала она
Но не вверх, а вниз
А потом, поутру она клялась
Что вчера это был последний раз
Он прощал, но ночью за окном темно
И она улетала все равно
И она улетала все равно
