Кроз поноћ
(Српаска поезија; стихови: Ђура Јакшић; пева: Звонко Богдан)

Кроз поноћ нему и густо грање
види се звезда тихо трептање,
чује се срца силно куцање;
о, лакше само кроз густо грање!

Ту близу поток даљину пара,
Ту се на цвећу дика одмара,
Ту мене чека ашиковање —
О лакше само кроз густо грање!

Пашћу, умрећу, душа ми горе,
растопиће ме до беле зоре,
к’о груду снега врело сунчање —
о, лакше само кроз густо грање!

Ознаке: Ђура Јакшић, Звонко Богдан, Кроз поноћ, песма за лаку ноћ, романса, Србија, староградска песма