Међународни суд правде У Хагу упутио је на адресе тројице чланова Председништва БиХ писма која су изазвала доста пажње јавности.
Једна од информација је да Трибунал захтева изјашњавање чланова Председништва БиХ, Младена Иванића, Драгана Човића и Бакира Изетбеговића о апликацији за ревизију пресуде по тужби БиХ против Србије за геноцид.
Бошњачки члан Предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић је у послеподневним сатима примио писмо, а у коментару за „Слободну Босну“ открио је његов садржај.
Он је потврдио да је одлука Председништва БиХ од 4. октобра 2002. године донесена у складу са Уставом БиХ, а тиче се валидне правне легитимације Сакиба Софтића као агента БиХ пред Међународним судом правде.
„Одлука је ступила на снагу даном доношења. У Одлуци није прописано било какво ограничење мандата агента Софтића. Ова одлука Предсједништва БиХ никада није измењена, нити је икада стављена ван снаге. Предсједништво БиХ није разрешило Софтића с дужности агента БиХ након што је Међународни суд правде изрекао Пресуду од 26. фебруара 2007. године. Према томе, Одлука Председништва БиХ од 4. октобра 2002. године и даље представља службени став Предсједништва БиХ, који је на снази, који се мора поштовати и у складу са којим се мора поступати. Овде се ради о поштовању елементарног принципа континуитета правних прописа. Једном донешена одлука Предсједништва БиХ има се поштовати и по њој се има поступати све док је та одлука на снази, свиђала се она некима или не“, додао је бошњачки члан Председништва БиХ.
Изетбеговић је додао да према правном поретку БиХ није неопходна никаква нова одлука Председништва БиХ у којој се Софтић поново именује за агента БиХ.
Он даље наглашава да је Међународни суд правде на основу Одлуке Председништва БИХ од 3. октобра 2002. године прихватио Софтића као агента БиХ.
„Председништво БиХ треба да каже да су горе наведене чињенице везано за статус и легитимацију агента Софтића неупитне. Колега Иванић не жели да на дневни ред Предсједништва БиХ стави оспоравање легитимације агента Софтића, јер зна да Предсједништво БиХ не би усвојило одлуку о разрешењу агента, будући да се одлуке доносе консензусом, и да би тиме и Иванић, у формалном смислу, потврдио оно што је бјелодана чињеница: да Сакиб Софтић има легитимацију по Одлуци Председништва БиХ од 4. октобра 2002. године“, рекао је Изетбеговић.
Он тврди да „Иванић користи политичке оцјене и ставове којим покушава да оспори легитимитет Софтића“.
„Правно је неутемељена теза Младена Иванића да је неопходно да Председништво БиХ донесе одлуку о покретању поступка ревизије Пресуде од 26. фебруара 2007. године, и да у одсуству те одлуке г. Софтић нема легитимацију да у име БиХ поднесе апликацију за покретање поступка ревизије те Пресуде. Председништво БиХ је већ једном донијело све потребне одлуке везано за тужбу БиХ, укључујући и Одлуку од 4. октобра 2002. којом је именовало и овластило г Софтића да заступа БиХ пред Судом по овој тужби БиХ. Свиђала се та одлука Председништва БиХ Иванићу или не, она је на снази, и све док је на снази Предсједништво не може поново одлучивати о истој ствари“, каже Изетбеговић.
Он додаје да се од Предсједништва БиХ не тражи да се изјашњава и гласа о захтјеву за ревизију, него се тражи да појасне статус агента Софтића. И сам је казао да би волио да се то уради у складу са чињеницама, те да је то раније предлагао Младену Иванићу, председавајућем Предсједништва БиХ.
Изетбеговић је истакао да писмо Међународног суда правде није доживио као шамар БиХ, него као потврду свега онога што је раније истицао, да је ревизија правно питање.
„Брука пред јавношћу се често дешава када нам се враћа прошлост, али смо на то скоро па навикли — негира се геноцид, прославља се дан настанка паравојски и парадржава, рехабилитују се и свечано дочекују пресуђени ратни злочинци, одликују се пресуђени ратни злочинци одговорни за геноцид и патње десетина хиљада људи. О прошлости се очигледно не можемо договорити, а о будућности ћемо се лакше договорити ако она буде базирана на прихватању истине која се најпрецизније исписује управо пресудама међународних судова“, каже члан Председништва БиХ из реда бошњачког народа.
Изетбеговић је протумачио и реакције пристигле из Републике Српске и Србије, рекавши да је у Српској ревизија политичко — а не правно питање.
„Ревизија се користи за обрачун између два страначка блока у ентитету Република Српска, док се у Србији више третира као правно питање“, рекао је Бакир Изетбеговић и додао да ће и Србија реаговати правним аргументима.