Прочитај ми чланакПредседнички избори још нису ни расписани, али у политичким странкама нема друге теме. Погледајте шта би могло да утиче на коначан исход.
1. Да ли ће сви подржати Вучића?
Од када је одлучено да ће Александар Вучић бити председнички кандидат, подршка коалиционих партнера је почела да стиже. Намеру Вучића да из Немањине 11 пређе на Андрићев венац подржали су одмах социјалисти и Јединствена Србија, СДП Расима Љајића, Партија уједињених пензионера, Савез војвођанских Мађара… Ипак, питање је како ће чланство и гласачи тих странака гласати. Хоће ли беспоговорно послушати лидере својих странака или ће, због различитих односа на локалу, ипак свој глас дати неком другом.
Политички аналитичар Ђорђе Вуковић каже каже да је понашање бирача ових странака једна од највећих непознаница.
– Од тих гласова зависи и како ће Вучић проћи у првом кругу. Најчешће не послушају сви позиве својих странака и лидера, некада је то 20 одсто, некад 40 или 60…
2. Колико кандидата ће имати проевропска опозиција?
За неколико дана биће познато колико кандидата ће имати опозиција. Засада, кандидатуре су истакли Вук Јеремић и Саша Јанковић, а уколико се њих двојица не договоре да само један изађе на црту Вучићу, по свој прилици и Доста је било ће кандидовати неког из својих редова. Лидер ЛСВ Ненад Чанак, СДС Борис Тадић и ЛДП Чедомир Јовановић такође покушавају да одобровоље Јеремића и Јанковића, али још нико од њих не најављује кандидатуру уколико до договора не дође. Број кандидата свакако ће утицати и на шансе опозиције да остваре убедљивији резултат. Док аналитичари сматрају да би двојица кандидата могла да донесу бољи резултат него један, већина њих је сагласна да може да дође до дебакла ако их буде више од двојице.
3. Излазност и анимирање апстинената
С приближавањем датума избора све више се спекулише и о томе коме већа излазност иде наруку. Мада је раширен став да више кандидата доводи и до веће излазности, а опозиција тврди да тиме расту и шансе да се озбиљније удари на кандидата власти, Бојан Клачар из Цесида наводи да то нико не може да гарантује.
– Нико не може да гарантује да ће већи број кандидата довести до веће излазности. Такође, не можемо са сигурношћу да тврдимо да ће ти који преломе да изађу гласати за опозицију – наводи Клачар.
Председнички избори су симболички важни. Излазност 2004. и 2008. је била енормна, преко 60 процената, па се можда таква излазност може очекивати и на овим изборима.
Ђорђе Вуковић и Бојан Клачар из Цесида су анализирали могуће кључне ствари на изборима
4. Шешељ и притисци из Хага
Десно оријентисане опозиционе партије засада ће имати три кандидата – лидера СРС Војислава Шешеља, председника Двери Бошка Обрадовића и Александра Поповића из ДСС.
Притисци из Хашког трибунала да Србија изружи троје радикала могли би да допринесу да Шешељев рејтинг скочи.
– Шешељ је врло озбиљан кандидат, имаће добар резултат, а није искључено и да уђе у други круг.
При том, СРС је најјача опозициона странка. Притиске Хашког суда и трзавице у региону ће Шешељ свакако знати да искористи у кампањи – наводи Ђорђе Вуковић.
Могуће је да би такав сценарио могао да „нашкоди“ Вуку Јеремићу, који има гласаче на десном центру.
5. Парламентарни избори уз председничке
Премијер Србије и лидер СНС Александар Вучић саопштиће у наредних неколико дана хоће ли поред председничких бити расписани и ванредни парламентарни избори. Наша сазнања кажу да је Вучић ипак ближе одлуци да их не буде. Ипак, његови коалициони партнери инсистирају да споји председничке са парламентарним. У опозицији су подељени.
– Парламентарни избори би били знак да су социјалисти пуштени низ воду и сасвим сигурно би СПС морао да преиспита одлуку да не кандидује свог кандидата већ да подржи Вучића – наводи Вуковић.
Већина опозиционих странака позива Вучића да распише и ванредне изборе. Демократе верују да би у синергији са Сашом Јанковићем могли да направе бољи резултата него на априлским изборима 2016. године, а у ДЈБ такође тврде да им рејтинг расте.
